Skoro trideset godina Srbi iz Krajine pamte vreo 4. avgust 1995. godine kada su napustili svoja ognjišta na kojima su boravili vekovima, koja su želeli da poklone unucima ili praunucima. Tog dana formirali su kolinu koja se uputila ka Srbiji i Bosni.Uzeli su oko šta im je bilo neophodno. Više od 200.000 Srba je proterano, dok je 2000 ubijeno ili nestalo. Među izbeglicama su našao veliki broj dece kojima se rušilo detinjstvo i veliki broj starica. Svaka porodica ima svoju priču, a svoju priču iz kolone je sa nama u potkastu "Nekoliko minuta..." podelio Milivoj Ćuk. profesor srpskog jezika i književnosti i pesnik. Imao je nepune četiri godine kada je sa porodicom postao deo kolone.
- Tako je, nepune četiri godine. Mesec dana je falilo, ja sam rođen u septembru. Sve je to bilo nejasno u mojoj glavi. Maglovito... Kasnije je rekonstruisano kroz majčinu priču. Znam da je govorila da je đed, majčin otac je došao i rekao : "Rado, nema se šta čekati, sva Dalmacija odlazi."
Milivojeva majka je tokom tog nesrećnog dana bila sa troje dece. Sa dve godine starijom sestrom i godinu dana mlađim bratom. Otac je vozio kamion u Beogradu. Na svu sreću kuma je umela da vozi. U kolima je ostalo jedno mesto, jer je i kuma imala dvoje dece. Brat je sedeo na jednom krilu, sestra na drugom, a Milivoja su polegli na postljinu koja je bila skoro do krova. Kada su došli u Beograd, "Oluja" se zdrastveno odrazila na njega toliko da su ga danima "vraćali iz mrtvih."
Na pitanje, da li se odlazi u rodni kraj, u selo Zrmanju koje se nalazi između južne Like i severne Dalmacije, Milivoj je odgovorio da sa velikim uživanjem odlazi iako nema posebna sećanja doživljaje. Ali, kada ode ima osećaj da oseća duh predaka koji su tamo živeli. Kuća je u dobrom stanju i nemaju nameru da je prodaju jer to pripada budućim generacijama. Kada je reč o žrtvama, rekao je da ih se najviše sećaju porodice koje su izgubile nekog svog.
Kako je izgledalo odrastanje ovog mladog pesnika, možete pogledati u snimku ispod: