Ona je, kako navode, nakon sahrane rekla da oseća veliku bol zbog gubitka i da bol porodice nikada neće prestati. Između ostalog, zahvalila se svima koji su došli na sahranu, jer, kako je rekla, to joj je pokazalo koliko njih je volelo njenog sina, piše Indeksoline.
- Kao roditelji, izgubili smo sina, ali smo shvatili da pripada svima. Prisustvo hiljade ljudi na sahrani, dalo nam je do znanja koliko su voleli našeg sina, to je ublažilo veliki bol koji imamo.
Hiljadu puta hvala hiljadama ljudi koji nas nisu ostavili same u ovim teškim danima za nas. Samo majčino srce razume koliko boli kada se detetu pripišu različita imena.
Faton, ovih dana nana nisam prolila suzu za tobom. Osim što srce plače. Morala sam da te propisno otpratim do groba. Sada imam vremena da mi nedostaješ i da se setim vremena koje sam provela bez tebe. Sada imam mesto gde mogu da dođem da te upoznam, da razgovaram sa tobom o mnogim stvarima koje smo ostavili neizrečene. Tvoj grob biće naše sastajalište. Boli me, ali ponos koji osećam ga prevazilazi - rekla je Šehrija.
Pročitajte još
Nikola Krsmanović (34) ubijen je u noći između 17. i 18. jula u Lipničkom Šoru kod Loznice kada je u njega pucao Faton Hajrizi koji se nalazio u taksiju tutinskih registracija koji su Nikola i njegov kolega Vjekoslav Ilić zaustavili radi rutinske kontrole.
Do ubistva je došlo oko 00.55 sati prilikom kontrole vozila na kontrolnom punktu. U automobilu su bili Hajrizi i taksista. Zatražena su im dokumenta, koja su predali, a potom su dva granična policajca pozvala Hajrizija da izađe iz automobila, što je on i uradio. Ponašao se normalno. Međutim, dok su proveravali dokumenta, Hajrizi je zapucao.
Pogodio je Nikolu u grudi, a neki od očevidaca tvrde i da se vratio i pucao još jednom dok je mladi policajac bio na zemlji.
NJegovog kolegu ranio je u rame, s leđa.
Ilić je proveravao Hajrizijeva dokumenta kada je došlo do pucnjave. Nije video Nikolu i mislio je da je uspeo da pobegne.
Vjekoslav je uzvratio paljbu, ali nije uspeo da pogodi Albanca. Spotaknuo se o žardinjeru i pao, te je Hajrizi najverovatnije mislio da je i on mrtav i nije mu prilazio. Pozvao je suprugu, rekao joj da je ranjen i da zove Hitnu pomoć.
Nakon što je pobegao, taksista koji ga je vozio sačekao je policiju, nakon čega je uhapšen.
Saznanja o lokaciji optuženog za ubistvo policija je dobila od meštanina koji je javio da je Hajrizija video kod nekadašnje Viskozine visokocrpne stanice, te je policija odmah blokirala taj deo grada.
Hajrizi je prolazio ljudima kroz dvorišta, a jedan meštanin prepoznao ga je na snimku sa nadzorne kamere svoje radnje.
Do neutralisanja pretnje došlo je jer je Hajrizi pucao na policajce. I pored štitova, šlemova i pancira bilo je teško zaštititi se kada je Hajrizi ispalio "kišu metaka". Neki od policajaca su povređeni i na lice mesta su upućena četiri saniteta Hitne pomoći.
Hajrizi je likvidiran dok je pokušavao da pobegne ka Banji Koviljači. Krio se u napuštenim kompleksu fabrike u kom se inače kriju migranti iz Preševa.
(Telegraf)