Rok muzičar i pesnik, Borisav Bora Đorđević, preminuo rano jutros u 72. godini, u Kliničko bolničkom centru u LJubljani.
Veliki broj prijatelja, kolega i fanova oprašta se od legende ovdašnjeg rokenrola.
Jedan od njih je i kolega, ali ujedno i fan - Rambo Amadeus.
Foto: ATA images/M. Stanisavljević
Antonije Pušić je na svom Fejsbuk profilu objavio emotivan oproštaj od Đorđevića koji je naslovio sa "Jedna suza za Boru".
Pročitajte još
Pričao je o stvarima koje javnost nije znala, koje je i sam Bora "krio" i nije želeo njima da se hvali (na primer, kako je spasao čoveku život tokom rata u Bosni), a pričao je i o, kako je on to nazvao, Đorđevićevom "benignom kafanskom nacionalnom zanosu, trapavo prenetom u javni prostor".
- Dragi Boro, za tebe i tvoj "Rokenrol za kućni savet" sam znao davno pre našeg susreta u kancelariji PGP-a, davne 1988, dok su urednici većali šta da rade, zatečeni mojim materijalom za prvu ploču.
Tad si bio u naponu snage, na vrhuncu karijere, velika, prava zvezda, a ponašao si se kao dečak, neposredno i blagonaklono, baš kao da smo stari drugari.
Kad si čuo materijal, pokazao si neskriveno oduševljenje pred zaprepaštenim urednicima, sećam se kako si rekao: "Dajte ovom momku reklamu, gurajte ga na TV, ovaj će da bude zvezda, luđi je od mene!"
Foto: Novosti
Zvao sam te bojažljivo godinu dana kasnije, davne 1989, da mi gostuješ na ploči, ne bih li malo avanzovao na račun tvoje velike popularnosti.
Oberučke si prihvatio, bez ikakvih potpitanja, nisi čak tražio ni jedno slovo od teksta da se menja, obzirno poštujući moj
Treći put sam te sreo na zajednikom koncertu na Tašu, ti si bio zvezda večeri, ja sam nastupao na početku, kao jedna od mnogih predgrupa.
Taš je bio pun, od silne treme mi je pripalo loše, prućio sam na pod, Ti i Gaga ste prvi skočili, prišli, masirali me, donosili vodu sa šećerom, zabrinuti, vrlo nežni, kao da sam vam rod rođeni, uspeli ste da me povratite i osposobite za nastup.
Odmah zatim, to je bilo devedesetih, početkom rata u Bosni, našeg zajedničkog poznanika i menadžera, uhapsila je u Mostaru JNA.
Zbog gorostasnog izgleda i osornog ponašanja, kombinovanog sa bošnjačkim imenom i prezimenom, tako ogroman i osoran, uz "sumnjivo" ime i prezime, u to histerično vreme naš drugar nije imao mnogo šansi da dokaže svoju nevinost.
Da ne davim s detaljima, našeg druga su na lično Tvoju intervenciju pustili istog dana popodne, zauzeo si se u to gadno i opasno vreme za "nekog tamo, s one strane".
To smo do danas znali samo ti i ja, i naš oslobođeni drugar. Mislim da je sasvim umesno da od danas to zna i još po neko.
Boro, ja te pamtim kao vrlo nežnog i dobrog čoveka, a da si vrhunski pesnik i šoumen, to znaju svi.
Foto: Novosti
Na žalost, nikom nisi znao da kažeš ne, pa si tako tvoj benigni kafanski nacionalni zanos trapavo preneo u javni prostor. Zgodno za zloupotrebe svih vrsta, nema šta.
Godinama posle toga nosio si taj nametnuti teret na svojim pesničkim plećima. Ali, onako dostojanstven, ćutao si, bilo ti je ispod pojasa da se "vadiš".
Znam iz prve ruke da nisi bio u stanju ni mrava da zgaziš, a kamo li da nekog mrziš. Za razliku od mnogih, koji su vešto žonglirali svojim nacionalnim zanosom i u javnosti ga sasvim oprezno dozirali na kašičicu, tek da se čupne neka korist a da se ne napravi dugoročna šteta na tržištu koje će se neminovno otvoriti za koju godinu, vešto okrećući ćurak tačno u trenutku kad će mediji novonastalih država početi da obraćaju pažnju na estradu - "onih tamo".
Foto: Novosti
Nisu ti Boro ti svatovi ni do kolena.
Počivaj u miru druže, za mene si od prvog susreta bio legenda, i ostaćeš legenda za vijek i vjekov. Jer si pre svega bio nežan, skroman i dobar, uglavnom na svoju štetu.
Na posletku Tvoj veliki, grandiozni stih sve lepo kaže, onom ko zna da sluša:
"A sebe bih na poklon dao bilo kome, jer niko od vas ne zna moje brodolome."
