Рок музичар и песник, Борисав Бора Ђорђевић, преминуо рано јутрос у 72. години, у Клиничко болничком центру у Љубљани.
Велики број пријатеља, колега и фанова опрашта се од легенде овдашњег рокенрола.
Један од њих је и колега, али уједно и фан - Рамбо Амадеус.
Фото: АТА имагес/М. Станисављевић
Антоније Пушић је на свом Фејсбук профилу објавио емотиван опроштај од Ђорђевића који је насловио са "Једна суза за Бору".
Прочитајте још
Причао је о стварима које јавност није знала, које је и сам Бора "крио" и није желео њима да се хвали (на пример, како је спасао човеку живот током рата у Босни), а причао је и о, како је он то назвао, Ђорђевићевом "бенигном кафанском националном заносу, трапаво пренетом у јавни простор".
- Драги Боро, за тебе и твој "Рокенрол за кућни савет" сам знао давно пре нашег сусрета у канцеларији ПГП-а, давне 1988, док су уредници већали шта да раде, затечени мојим материјалом за прву плочу.
Тад си био у напону снаге, на врхунцу каријере, велика, права звезда, а понашао си се као дечак, непосредно и благонаклоно, баш као да смо стари другари.
Кад си чуо материјал, показао си нескривено одушевљење пред запрепаштеним уредницима, сећам се како си рекао: "Дајте овом момку рекламу, гурајте га на ТВ, овај ће да буде звезда, луђи је од мене!"
Фото: Новости
Звао сам те бојажљиво годину дана касније, давне 1989, да ми гостујеш на плочи, не бих ли мало аванзовао на рачун твоје велике популарности.
Оберучке си прихватио, без икаквих потпитања, ниси чак тражио ни једно слово од текста да се мења, обзирно поштујући мој
Трећи пут сам те срео на заједником концерту на Ташу, ти си био звезда вечери, ја сам наступао на почетку, као једна од многих предгрупа.
Таш је био пун, од силне треме ми је припало лоше, прућио сам на под, Ти и Гага сте први скочили, пришли, масирали ме, доносили воду са шећером, забринути, врло нежни, као да сам вам род рођени, успели сте да ме повратите и оспособите за наступ.
Одмах затим, то је било деведесетих, почетком рата у Босни, нашег заједничког познаника и менаџера, ухапсила је у Мостару ЈНА.
Због горостасног изгледа и осорног понашања, комбинованог са бошњачким именом и презименом, тако огроман и осоран, уз "сумњиво" име и презиме, у то хистерично време наш другар није имао много шанси да докаже своју невиност.
Да не давим с детаљима, нашег друга су на лично Твоју интервенцију пустили истог дана поподне, заузео си се у то гадно и опасно време за "неког тамо, с оне стране".
То смо до данас знали само ти и ја, и наш ослобођени другар. Мислим да је сасвим умесно да од данас то зна и још по неко.
Боро, ја те памтим као врло нежног и доброг човека, а да си врхунски песник и шоумен, то знају сви.
Фото: Новости
На жалост, ником ниси знао да кажеш не, па си тако твој бенигни кафански национални занос трапаво пренео у јавни простор. Згодно за злоупотребе свих врста, нема шта.
Годинама после тога носио си тај наметнути терет на својим песничким плећима. Али, онако достојанствен, ћутао си, било ти је испод појаса да се "вадиш".
Знам из прве руке да ниси био у стању ни мрава да згазиш, а камо ли да неког мрзиш. За разлику од многих, који су вешто жонглирали својим националним заносом и у јавности га сасвим опрезно дозирали на кашичицу, тек да се чупне нека корист а да се не направи дугорочна штета на тржишту које ће се неминовно отворити за коју годину, вешто окрећући ћурак тачно у тренутку кад ће медији новонасталих држава почети да обраћају пажњу на естраду - "оних тамо".
Фото: Новости
Нису ти Боро ти сватови ни до колена.
Почивај у миру друже, за мене си од првог сусрета био легенда, и остаћеш легенда за вијек и вјеков. Јер си пре свега био нежан, скроман и добар, углавном на своју штету.
На послетку Твој велики, грандиозни стих све лепо каже, оном ко зна да слуша:
"А себе бих на поклон дао било коме, јер нико од вас не зна моје бродоломе."
