Zamenski lek za "progesteron", koji je nedavno povučen iz upotrebe, biće dostupan za mesec dana u apotekama u Srbiji, izjavila je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), profesorka doktorka Sanja Radojević Škodrić.

Lek progesteron depo izbačen je iz proizvodnje u svim zemljama Evrope i Amerike. Kako je navedeno, lek "progesteron" (hidroksiprogesteron), koji se inače koristi za sprečavanje prevremenog porođaja, više nije u upotrebi jer su epidemiološke studije pokazale da jedna komponenta tog leka povećava rizik od nastanka karcinoma.

Foto: N. Skenderija

 

 

- Kada je u pitanju lek "progesteron," on je povučen zato što postoji novi oblik - savremeni, bolji, kvalitetniji, samim tim naravno i skuplji. I države koje to ne mogu da plate nisu ga stavile na listu, mi smo ga stavili odmah na listu, lista je usvojena prošle nedelje na Vladi, sada se raspisuje nabavka u Fondu i lek će biti dostupan tačno za mesec dana u apotekama - rekla je prof. dr Sanja Radojević Škodrić.

O povlačenju diklofena

Direktorka RFZO govorila je i o leku "diklofen" koji je nedavno povučen iz prometa.

- Što se tiče "diklofena", njega proizvodi kompanija "Galenika" i on je provučen iz proizvodnje zato što u Agenciji za lekove pokazano da u tom leku nije stepen čistoće kakav se traži po zakonu. Znači, zakoni su jako strogi, isto kao i evropski. To ne znači da "diklofen" nije dobar. Moram dve stvari da istaknem, zato što vidim da nije pravilna informacija. Dakle, prvo, postoji "diklofen" od 100 miligrama i postoji "diklofen" od 50 mg. Najveći broj građana koristi od 100 i tu nema nikakvog problema, on je dostupan. Povučen je "diklofen" od 50 mg, koga koristi mali broj ljudi - rekla je prof. dr Sanja Radojević Škodrić.

Foto: Shutterstock

 

 

Dvoje dece leptira primilo svoju prvu terapiju

Lek za decu obolelu od bulozne epidermolize, poznatu kao deca leptiri, stigao je u Srbiju sredinom avgusta. Dvoje dece u Beogradu već je počelo sa terapijom. Srbija je sada među devet zemalja u svetu koje su nabavile ovu naprednu gensku terapiju, o govorila direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), profesorka doktorka Sanja Radojević Škodrić.

- Moram odmah da kažem, ne radi se baš o magičnom leku. Kad kažete magično, to obično zamišljamo kao da će bolest potpuno da nestane. U ovom slučaju to se neće desiti, ali se značajno poboljšavaju simptomi bolesti, sprečavaju se komplikacije. Ovo je zaista jedna od specifičnih, u stvari retkih bolesti po tome što pored svih ograničenja koje uglavnom retke bolesti imaju, ovde postoji kontinuirani bol. To su promene po koži koje krvare i naravno s obzirom da se radi o otvorenim takozvanim promenama, onda postoji mogućnost infekcije. Reč je o genskoj kremi koja sve promene smanjuje na način da što manja površina kože bude zahvaćena i samim tim se sve druge komplikacije smanjuju - rekla je prof. dr Sanja Radojević Škodrić i dodala:

Foto: N. Skenderija

 

 

- To nije bolest samo onoga ko boluje, već cele porodice jer svi moraju da učestvuju. Zaista su urađene neverovatne stvari, lek je uvezen u Srbiju pre nego što je registrovan u Evropi. Uz tu gensku kremu je specifičan i transport, kao i pripreme za lek. Inače, pored Amerike i Australije još 7 zemalja ima ovaj lek, što znači devet sveukupno, gde spada i Srbija. Kada je cena u pitanju, lek košta oko 600.000 evra po pacijentu. Neki se tretiraju duže, neki kraće - navela je prof. dr Sanja Radojević Škodrić.

"Inovativni lekovi su revolucija u medicini"

Poslednjih godina, broj obolelih od malignih bolesti raste, sa oko 40.000 novih slučajeva godišnje u Srbiji. Profesor dr Radojević Škodrić naglašava značaj inovativnih lekova u onkologiji, koji ne samo da produžavaju život, već poboljšavaju njegov kvalitet.

- Inovativni lekovi nemaju neželjene efekte kao klasične hemoterapije, što omogućava kraća bolovanja i bolju prognozu - objašnjava ona i dodaje:

Foto: Profimedia

 

 

- Inovativni lekovi su savremeni lekovi koji obezbeđuju ne samo duže život, već i bolji kvalitet života. Kod tih lekova nema neželjenih efekata kao što, recimo, ima kod klasične hemioterapije - poput mučnine, povraćanja, opadanja kose... Zatim, hospitalizacija ili gotovo da nema, ili su jako kratke. Nema dugih bolovanja, ukoliko ti osiguranici imaju dobru prognozu, ukoliko dobro odreaguju na lek, obično čak i ne odlaze prevremeno u penziju.

Personalizovana terapija - revolucija u lečenju karcinoma

Kako je istakla prof. dr Radojević Škodrić, inovativni lekovi za onkološke pacijente predstavljaju ogromne benefite.

- To je revolucija, prvi put se u istoriji imamo personalizovanu terapiju. To je genska terapija. Dakle, lek se pravi prema vašem genskom statusu, odnosno prema promeni gena koja je dovela do razvoja tog karcinoma. Na primer, imamo karcinom pluća. Ne dovodi promena jednog gena do razvoja karcinoma pluća, već više različitih. I sad, ukoliko je određeni gen mutiran, za njega će delovati jedna inovativna terapija. Za druge gene, druga - rekla je prof. dr Radojević Škodrić.

Proširena lista lekova

Od 2013. godine, lista lekova je značajno proširena.

- U periodu od 2000. do 2012. godine uvedeno je 45 inovativnih lekova, dok je od 2013. do 2024. godine uvedeno 96 lekova - ističe prof. dr Sanja Radojević Škodrić.

Kako kaže, ovo povećanje dolazi uz značajno više troškove, s obzirom da je cena najskupljeg leka danas 4 miliona dolara, u poređenju sa 450.000 dolara pre nekoliko godina.

Foto: Anđela Stevanović

 

 

 

- Uveli smo inovativne lekove ne samo za maligne bolesti, već i za nemaligne. I u tome je takođe revolucija u poslednjih 6-7 godina od 2017. godine. Poređenja radi, u periodu 2000. do 2012. godine, dakle u tih 12 godina stavljeno je na listu lekova 45 inovativnih lekova. U periodu od 2013. do sada je uvedeno ukupno 96 lekova. Dakle, duplo više. Ali nije to samo duplo više u smislu lekova. Sad može neko da kaže svaki lek različito košta. Naravno, vodimo računa kad pravimo analize i o tome. U periodu 2000. do 2012. godine, za isti novac za koji smo sada uložili, posle ću reći koliki je to finansijski efekat, je mogao da se stavi čak 10 puta više lekova. Zašto? Zato što je tada najskuplji lek na svetu bio 450.000 dolara, a sada najskuplji lek na svetu je 4 miliona. Tačnije 3,8 miliona - rekla je prof. dr Radojević Škodrić gostujući na B92.

BONUS VIDEO: