Заменски лек за "прогестерон", који је недавно повучен из употребе, биће доступан за месец дана у апотекама у Србији, изјавила је директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), професорка докторка Сања Радојевић Шкодрић.
Лек прогестерон депо избачен је из производње у свим земљама Европе и Америке. Како је наведено, лек "прогестерон" (хидроксипрогестерон), који се иначе користи за спречавање превременог порођаја, више није у употреби јер су епидемиолошке студије показале да једна компонента тог лека повећава ризик од настанка карцинома.
Фото: Н. Скендерија
- Када је у питању лек "прогестерон," он је повучен зато што постоји нови облик - савремени, бољи, квалитетнији, самим тим наравно и скупљи. И државе које то не могу да плате нису га ставиле на листу, ми смо га ставили одмах на листу, листа је усвојена прошле недеље на Влади, сада се расписује набавка у Фонду и лек ће бити доступан тачно за месец дана у апотекама - рекла је проф. др Сања Радојевић Шкодрић.
О повлачењу диклофена
Директорка РФЗО говорила је и о леку "диклофен" који је недавно повучен из промета.
Прочитајте још
- Што се тиче "диклофена", њега производи компанија "Галеника" и он је провучен из производње зато што у Агенцији за лекове показано да у том леку није степен чистоће какав се тражи по закону. Значи, закони су јако строги, исто као и европски. То не значи да "диклофен" није добар. Морам две ствари да истакнем, зато што видим да није правилна информација. Дакле, прво, постоји "диклофен" од 100 милиграма и постоји "диклофен" од 50 мг. Највећи број грађана користи од 100 и ту нема никаквог проблема, он је доступан. Повучен је "диклофен" од 50 мг, кога користи мали број људи - рекла је проф. др Сања Радојевић Шкодрић.
Фото: Shutterstock
Двоје деце лептира примило своју прву терапију
Лек за децу оболелу од булозне епидермолизе, познату као деца лептири, стигао је у Србију средином августа. Двоје деце у Београду већ је почело са терапијом. Србија је сада међу девет земаља у свету које су набавиле ову напредну генску терапију, о говорила директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), професорка докторка Сања Радојевић Шкодрић.
- Морам одмах да кажем, не ради се баш о магичном леку. Кад кажете магично, то обично замишљамо као да ће болест потпуно да нестане. У овом случају то се неће десити, али се значајно побољшавају симптоми болести, спречавају се компликације. Ово је заиста једна од специфичних, у ствари ретких болести по томе што поред свих ограничења које углавном ретке болести имају, овде постоји континуирани бол. То су промене по кожи које крваре и наравно с обзиром да се ради о отвореним такозваним променама, онда постоји могућност инфекције. Реч је о генској креми која све промене смањује на начин да што мања површина коже буде захваћена и самим тим се све друге компликације смањују - рекла је проф. др Сања Радојевић Шкодрић и додала:
Фото: Н. Скендерија
- То није болест само онога ко болује, већ целе породице јер сви морају да учествују. Заиста су урађене невероватне ствари, лек је увезен у Србију пре него што је регистрован у Европи. Уз ту генску крему је специфичан и транспорт, као и припреме за лек. Иначе, поред Америке и Аустралије још 7 земаља има овај лек, што значи девет свеукупно, где спада и Србија. Када је цена у питању, лек кошта око 600.000 евра по пацијенту. Неки се третирају дуже, неки краће - навела је проф. др Сања Радојевић Шкодрић.
"Иновативни лекови су револуција у медицини"
Последњих година, број оболелих од малигних болести расте, са око 40.000 нових случајева годишње у Србији. Професор др Радојевић Шкодрић наглашава значај иновативних лекова у онкологији, који не само да продужавају живот, већ побољшавају његов квалитет.
- Иновативни лекови немају нежељене ефекте као класичне хемотерапије, што омогућава краћа боловања и бољу прогнозу - објашњава она и додаје:
Фото: Профимедиа
- Иновативни лекови су савремени лекови који обезбеђују не само дуже живот, већ и бољи квалитет живота. Код тих лекова нема нежељених ефеката као што, рецимо, има код класичне хемиотерапије - попут мучнине, повраћања, опадања косе... Затим, хоспитализација или готово да нема, или су јако кратке. Нема дугих боловања, уколико ти осигураници имају добру прогнозу, уколико добро одреагују на лек, обично чак и не одлазе превремено у пензију.
Персонализована терапија - револуција у лечењу карцинома
Како је истакла проф. др Радојевић Шкодрић, иновативни лекови за онколошке пацијенте представљају огромне бенефите.
- То је револуција, први пут се у историји имамо персонализовану терапију. То је генска терапија. Дакле, лек се прави према вашем генском статусу, односно према промени гена која је довела до развоја тог карцинома. На пример, имамо карцином плућа. Не доводи промена једног гена до развоја карцинома плућа, већ више различитих. И сад, уколико је одређени ген мутиран, за њега ће деловати једна иновативна терапија. За друге гене, друга - рекла је проф. др Радојевић Шкодрић.
Проширена листа лекова
Од 2013. године, листа лекова је значајно проширена.
- У периоду од 2000. до 2012. године уведено је 45 иновативних лекова, док је од 2013. до 2024. године уведено 96 лекова - истиче проф. др Сања Радојевић Шкодрић.
Како каже, ово повећање долази уз значајно више трошкове, с обзиром да је цена најскупљег лека данас 4 милиона долара, у поређењу са 450.000 долара пре неколико година.
Фото: Анђела Стевановић
- Увели смо иновативне лекове не само за малигне болести, већ и за немалигне. И у томе је такође револуција у последњих 6-7 година од 2017. године. Поређења ради, у периоду 2000. до 2012. године, дакле у тих 12 година стављено је на листу лекова 45 иновативних лекова. У периоду од 2013. до сада је уведено укупно 96 лекова. Дакле, дупло више. Али није то само дупло више у смислу лекова. Сад може неко да каже сваки лек различито кошта. Наравно, водимо рачуна кад правимо анализе и о томе. У периоду 2000. до 2012. године, за исти новац за који смо сада уложили, после ћу рећи колики је то финансијски ефекат, је могао да се стави чак 10 пута више лекова. Зашто? Зато што је тада најскупљи лек на свету био 450.000 долара, а сада најскупљи лек на свету је 4 милиона. Тачније 3,8 милиона - рекла је проф. др Радојевић Шкодрић гостујући на Б92.
БОНУС ВИДЕО:
