Srpski pravoslavni vernici danas su poranili da uđu u kapelu Svete Petke i da uzmu vodu sa njenog čudotvornog izvora. Već oko devet sati je bila velika gužva, a u toku dana se očekuje da bude još veća. Jedan čovek je istakao da je došao jutros u šest sati kako bi se pomolio ovoju čudotvorki. Mnogima se ukazivala u snu i govorila šta treba da učine. Veruje se da oni koji joj se pomole čistog srca želja bude ispunjena. Fotografije snimljene na licu mesta govore koliko je ova Svetiteljka bitna.
Foto: S.Rudić
Na ovaj veliki praznik, smatra se da žene ne treba da rade teške fizičke poslove, da peru veš, šiju ili slično. Ovaj dan treba da se svede na molitvu i proslavu Svete Petke. Veče pred Svetu Petku ima posebno značenje, te se nakon večere ide odmah na spavanje, uz molitvu:
- Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!
Foto: S.Rudić
Na ovaj način se nakon večere molio samo domaćin, a žene i deca bi se samo tri puta prekrstili. Međutim, svako se može pomoliti na ovaj način, a nakon molitve se spava.
Važno je i da se glava uvek tokom spavanja okreće istoku. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu. Tamo gde ima dece, soba se pre spavanja okadi tamjanom, da se deca u snu ne bi preplašila.
Pročitajte još
LJudi koji imaju zdravstvene probleme trebalo bi da se umiju osveštenom vodom ili vodom sa izvora Svete Petke. Uz umivanje, potrebno je i pomoliti se ovoj svetiteljki za koju se veruje da je posebno milostiva prema oboljelima i nemoćnima. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj.
Foto: S.Rudić
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona je napustila roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputila u Jordansku pustinju.
Foto: spc.rs
Tokom vremena, njene čudotvorne mošti prenošene su mnogo puta. Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen je 1238. godine, po mišljenju jednih, oteo, a po mišljenju drugih, preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kada su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši. Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti Svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Ova svetiteljaka se u mnogim krajevima slavi i kao krsna slava, a dan uoči slave potrebno je provesti u postu na ulju.
BONUS VIDEO:
