Српски православни верници данас су поранили да уђу у капелу Свете Петке и да узму воду са њеног чудотворног извора. Већ око девет сати је била велика гужва, а у току дана се очекује да буде још већа. Један човек је истакао да је дошао јутрос у шест сати како би се помолио овоју чудотворки. Многима се указивала у сну и говорила шта треба да учине. Верује се да они који јој се помоле чистог срца жеља буде испуњена. Фотографије снимљене на лицу места говоре колико је ова Светитељка битна.
Фото: С.Рудић
На овај велики празник, сматра се да жене не треба да раде тешке физичке послове, да перу веш, шију или слично. Овај дан треба да се сведе на молитву и прославу Свете Петке. Вече пред Свету Петку има посебно значење, те се након вечере иде одмах на спавање, уз молитву:
- Помози Боже, Света Петко и Света Недељо, опрости нас ако смо што погрешили; помози ми и сачувај ме Боже од туђе беде невиђене; сачувај ме од рђавих мисли; помози сутрашњи данче; дај Боже здравље, добро да спавам, рђаво да не сним, већ смиље и босиље; дај Боже здравље, срећу и напредак и да здрави и живи дочекамо сутрашњи дан!
Фото: С.Рудић
На овај начин се након вечере молио само домаћин, а жене и деца би се само три пута прекрстили. Међутим, свако се може помолити на овај начин, а након молитве се спава.
Важно је и да се глава увек током спавања окреће истоку. Једна рука се стави под главу, а друга пружи. Увек се леже на десну страну. Тамо где има деце, соба се пре спавања окади тамјаном, да се деца у сну не би преплашила.
Прочитајте још
Људи који имају здравствене проблеме требало би да се умију освештеном водом или водом са извора Свете Петке. Уз умивање, потребно је и помолити се овој светитељки за коју се верује да је посебно милостива према обољелима и немоћнима. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.
Фото: С.Рудић
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она је напустила родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије, а затим се запутила у Јорданску пустињу.
Фото: спц.рс
Током времена, њене чудотворне мошти преношене су много пута. На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, по мишљењу једних, отео, а по мишљењу других, пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.
Када су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши. Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу, који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.
Ова светитељака се у многим крајевима слави и као крсна слава, а дан уочи славе потребно је провести у посту на уљу.
БОНУС ВИДЕО:
