Vekovima se Svetoj Petki obraćaju za pomoć narodi jugoistočne Evrope, a sve više joj se obraćaju i nehrišćanski narodi. Svima je jedan cilj isti — da se molitvom približe svetiteljki da da im ona da pomoć i spas od svih životnih nevolja. Prepodobna Mati Paraskeva obično teši i blaži vernike koji joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu, a svojim vernicima se obraća putem snova.
Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom. Dok s jedne strane pruža milost i pomoć svima koji joj se iskreno pomole, pogotovo onima koji su bolesni i u nevolji, ona će kazniti one koji ovog dana ne praznuju.
Dan njenog upokojenja obeležen je podebljanim crnim slovom i predstavlja ne samo veliki hrišćanski praznik, već i jednu od najčešćih krsnih slava u srpskom narodu, a mnogi vernici je smatraju svojom zaštitnicom (posebno žene, deca i stari) i slave kao preslavu (drugu krsnu slavu) po svim slavskim običajima.
Šta sve ne sme da se radi na današnji dan
Smatra se da žene ne treba da rade teške fizičke poslove, da peru veš, šiju ili slično. Ovaj dan treba da se svede na molitvu i proslavu Svete Petke. Veče pred Svetu Petku ima posebno značenje, te se nakon večere ide odmah na spavanje, uz molitvu:
Foto: Vikipedija
- Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!
Pročitajte još
Na ovaj način se nakon večere molio samo domaćin, a žene i deca bi se samo tri puta prekrstili. Međutim, svako se može pomoliti na ovaj način, a nakon molitve se spava.
Važno je i da se glava uvek tokom spavanja okreće istoku. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu. Tamo gde ima dece, soba se pre spavanja okadi tamjanom, da se deca u snu ne bi preplašila.
LJudi koji imaju zdravstvene probleme trebalo bi da se umiju osveštenom vodom ili vodom sa izvora Svete Petke. Uz umivanje, potrebno je i pomoliti se ovoj svetiteljki za koju se veruje da je posebno milostiva prema oboljelima i nemoćnima. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj.
Od malih nogu je bila pobožna
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona je napustila roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputila u Jordansku pustinju.
Tokom vremena, njene čudotvorne mošti prenošene su mnogo puta. Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen je 1238. godine, po mišljenju jednih, oteo, a po mišljenju drugih, preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kada su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši. Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti Svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Ova svetiteljaka se u mnogim krajevima slavi i kao krsna slava, a dan uoči slave potrebno je provesti u postu na ulju.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
