Бројна истраживања показују да бели лук заиста може имати позитиван учинак на имунолошки систем. Према студији објављеној у Јоурнал оф Нутритион, активни спојеви у белом луку, посебно органско једињење - алицин, могу подстаћи активност одређених имунолошких ћелија и помоћи у борби против инфекција. Новије студије такође показују да редовно конзумација белог лука може да смањи ризик од одређених врста карцинома. Додатно, научници су открили да може помоћи и у регулисању крвног притиска и смањењу нивоа лошег холестерола у крви.
Фото: Профимедиа
Како делује бели лук?
Када се бели лук здроби или насецка, ствара се једињење - алицин који има антимикробна својства. Истраживања показују да може да смањи симптоме прехладе и грипе, скраћује трајање болести, појачава активност НК ћелија (натурал киллер целлс) које су важне за имунитет, те има противупална својства.
Колико бели лук треба конзумирати?
Студије указују да је оптимална доза свежег белог лука 2-3 дневно. Важно је напоменути да кување може да смањи његова лековита својства, па је најбоље конзумирати га сировог или лагано припремљеног.
Прочитајте још
Да ли је сланина стварно лековита?
Упркос популарном веровању, нема научних доказа који би потврдили да сланина може да помогне у превенцији или лечењу вирусних инфекција. Штавише, Светска здравствена организација упозорава да прекомерно конзумирање прерађеног меса може бити штетно за здравље.
Недавна истраживања показују да редовно једење сланине може да повећа ризик од кардиоваскуларних болести. Такође, висок садржај засићених масноћа у сланини може да узрокује развој упалних процеса у организму.
Фото: З. Кнежевић
Зашто се верује у лековитост сланине?
Веровање у лековита својства сланине вероватно потиче из чињенице да садржи висок удео протеина, богата је витаминима Б групе, те има висок енергетски садржај. Међутим, негативни учинци редовног конзумирања сланине надмашују потенцијалне користи.
Шта кажу стручњаци?
Према најновијим истраживањима, бели лук може бити користан додатак исхрани током сезоне прехлада и грипе, али није чудотворан лек.
Лекар Сузан Перкивал с Универзитета на Флориди наглашава да је његово деловање превентивно и умерено - може помоћи у смањењу тежине симптома, али неће спречити заразу.
Док за бели лук постоје научни докази о његовом позитивном учинку на имунитет, за сланину такви докази не постоје.
Најбоља превенција против вирусних инфекција остаје здрава и уравнотежена исхрана, редовна физичка активност, довољно сна и одржавање хигијене. У случају болести, увек је најбоље посаветовати се с лекаром уместо ослањања искључиво на народне лекове.
Важно је напоменути да природни лекови могу бити корисна допуна, али не и замена за конвенционалну медицину. Такође је кључно разумети да сваки организам различито реагује на одређене намирнице и додатке исхрани. Стога је индивидуални приступ здрављу и превенцији болести од изузетне важности.
(Слободна Далмација)
