Од Богословије до партизанске борбе

Поп Влада Зечевић био је једна од најзанимљивијих и најконтраверзнијих личности у историји Југославије током Другог светског рата. Као православни свештеник, истовремено је био и истакнути партизански командант и политички функционер у послератној Југославији, што га чини ретким примером црквеног лица које се активно борило у редовима комунистичког покрета.

Рођен 1903. године у Лелићу код Ваљева, Зечевић је стекао богословско образовање и постао свештеник Српске православне цркве. Када је избио Други светски рат, он се прикључио Народноослободилачкој војсци Југославије и постао близак сарадник Јосипа Броза Тита.

Фото: Википедија, Профимедиа

 

Партизански командант и министар у Титовој влади

Његова улога у партизанском покрету била је вишеструка – био је и политички комесар и организатор, али и посредник између Партије и верујућег народа. Зечевић је 1942. године постао министар унутрашњих послова у првој партизанској влади, познатој као Чајетинска влада, а касније је био и министар у првој послератној влади ФНРЈ.

Иако свештеник, заузимао је високе положаје у комунистичком режиму, што је изазивало опречне реакције – док су га једни сматрали примером патриотске борбе, други су га оптуживали да је издао цркву и служио комунистима.

Фото: Википедија, Профимедиа

 

Послератна каријера и контроверзе

После рата, Зечевић је напустио свештенички позив и наставио да обавља државне функције, али је касније маргинализован. Умро је 1970. године, остављајући за собом наслеђе које до данас изазива полемике. Неки га памте као хероја и борца против фашизма, док га други виде као опортунисту који је стао уз комунисте зарад личне користи.

Симбол турбулентног времена

Поп Влада Зечевић остаје симбол једног турбулентног времена, у којем су се сударали вера, политика и револуција. Његов живот сведочи о сложености југословенске историје у 20. веку.

БОНУС ВИДЕО: