Данас, многе од њих су само сећање. Неке су приватизоване, неке подељене на мање фирме, а неке једноставно нестале. Ово су приче о три гиганта који су некада обликовали југословенску привреду – Енергопројект, Горење и Југопластика.
Енергопројект – Грађевински див који је градио свет
Замислите компанију која гради небодере у Багдаду, аеродроме у Африци и хидроелектране на Балкану. Такав је био Енергопројект, основан у Београду 1951. године. Његови инжењери радили су у више од 70 земаља, а мостови, болнице и фабрике које су подигли и данас стоје као сведоци њихове величине.
У златним годинама, Енергопројект је био симбол моћи југословенског грађевинарства. Мост Газела у Београду? Њихово дело. Нуклеарна електрана Кршко? Такође они. Њихов утицај се ширио далеко изван граница Југославије, доносећи славу и богатство земљи која их је створила.
Али, године су учиниле своје. Након распада Југославије, Енергопројект је изгубио велики део тржишта. Иако је опстао, 2021. године је приватизован и продат фирми Напред развој, чиме је завршена ера југословенског гиганта.
Фото: Shutterstock
Горење – Краљ беле технике који је освојио Европу
Било је то време када су фрижидери, веш машине и шпорети били статусни симболи. А ако сте живели у Југославији, велика је шанса да су ти уређаји носили ознаку Горење.
Прочитајте још
Основано 1950. године у Велењу, Горење је израсло у трећег највећег произвођача беле технике у Европи. Његови производи су се продавали у чак 90 земаља, а компанија је запошљавала 12.000 радника. Њихова сарадња са гигантима попут Пхилипса и Панасоница чинила их је незаустављивима.
Међутим, тржиште се променило. Након распада Југославије, Горење је тешко парирало западним конкурентима. 2018. године, кинеска компанија Хисенсе купила је Горење, и тако је још један југословенски гигант прешао у стране руке.
Фото: Shutterstock
Југопластика – Фабрика која је обликовала детињство милиона
Ако сте икада имали пластичну лутку, носили Стартас патике или се играли на полигонима који су постављени широм Југославије – знајте да је за то заслужна Југопластика.
Основана 1952. године у Сплиту, ова фирма била је највећи произвођач пластичних производа у Југославији. Са 13.000 радника, Југопластика је била индустријски гигант. Њени производи су коришћени чак и на Олимпијским играма, а њени извозни путеви су водили у више од 30 земаља.
Али, када су деведесете донеле санкције, рат и распад државе, Југопластика више није могла да издржи. Приватизована 1993. године, подељена је на мање фирме и престала да постоји као целина. Данас део некадашње фабрике послује под именом АД Пластик, али то више није оно што је некада било.
Крај једне ере
Ове компаније су биле срце и душа југословенске индустрије. Њихов пад био је неминован, јер су промене на тржишту, приватизације и распад државе оставили неизбрисив траг. Данас, само ретки делови ових некадашњих дивова још увек послују, али без старе славе.
Сећање на њих остаје – у мостовима које је Енергопројект изградио, у старим фрижидерима са Горење знаком, у играчкама које су некада стизале из Југопластике.
Била су то нека друга времена, када је Југославија имала своје гиганте. Данас су они део историје.
(Телеграф)
БОНУС ВИДЕО:
