РАЗЛОГ - МНОГИМА УВРЕДЉИВ! У ком случају мајка НЕ СМЕ да присуствује крштењу детета?

Крштење је Света тајна којом човек постаје хришћанин и члан цркве. Само крштен човек има право на све остале тајне и обреде у цркви. Бројни су обичаји везани за ову Свету тајну, а неки од њих нису сасвим познати.

Крштење у нужди

Ако се деси, да дете у случају болести, дође у животну опасност, врши се тзв. крштење у нужди. То крштење може да изврши свака крштена особа на следећи начин:

Дете се полије, или покропи водом и говоре се речи:

"Крштава се слуга Божји (име) у име Оца Амин, и Сина Амин, и Светога Духа, Амин, сада и увек и кроза све векове, Амин. То је формула крштења, коју после свештеник, ако дете остане живо не изговара, а све остале молитве и радње врши по поретку".

Прочитајте још

Како ДРЖЕ РУКЕ током молитве православци, а како католици?

07:42

ДАНАС ЈЕ СВЕТЛИ ПЕТАК И НЕ ПОСТИ СЕ: За здравље учините ово

07:20

СЛАВИМО СВЕТОГ АНТИПА: Ово је молитва за здравље и срећу

08:00

ЗАШТО ПОСТИМО СРЕДОМ И ПЕТКОМ? Тих дана почињена два греха

14:42

Мајка на крштењу

Уколико се дете крштава пре четрдесетог дана, од рођења, мајка не може да присуствује крштењу, јер се жена четрдесет дана после порођаја сматра нечистом. Иначе, ако се крштење обавља после четрдесет дана, препо-ручљиво је и пожељно да мајка присуствује крштењу, јер је то велики дан и за њено дете и за њу.

Време крштења

Имајући у виду, да свечани догађај крштења прате обавезно и гозбе, дакле, припреме свечаног ручка, црква препоручује, да се крштења обављају у дане када се мрси, а у противном, ако се крштење обавља уз пост, обавезно треба спремати посну храну. Велики грех чине они родитељи, који за тако важан и велики дан и догађај свога детета, уз пост припремају мрсну храну, и тако врше јавну саблазан и навлаче проклетство на себе и своје недужно дете.

Знамење

После неколико дана од порођаја, када мајка и дете изађу из породилишта, врши се знамење детета. Наиме, неко од млађих укућана, сродника или комшија, одлази код надлежног свештеника, са једном флашом за воду по знамење. Свештеник освети водицу, наспе у флашу, стави у њу један стручак босиљка, и даје детету име, које дете носи до крштења. То име се зове “име на знамењу”. Ово се врши у спомен, када су малог Христа, однели у осми дан у храм и када је добио име. Водица у флаши се доноси кући, и по народном обичају та водица се додаје четрдесет дана у воду којом се купа дете, или све до крштења.

Шта је потребно за крштење?

Најпре се кућа и просторија у којој дете треба да буде крштено, мора свечано опремити, јер је крштење велика и свечана Света тајна. Затим треба припремити чинију са водом, као.за славу, босиљак, кадионицу, жар, тамјан и свећу.

Треба припремити и крсницу. Крсница је платно беле боје, величине од једног до једног и по метра, у које се дете увија после крштења. Од те крснице се потом детету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање. Обичај је у неким крајевима, да кад почне крштење, дете се завија у очеву белу кошуљу све док не буде крштено водом. Бела кошуља и крсница символизују невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја символ чистоће духовне и телесне.

Вода којом ће се дете крстити може се мало подгрејати, нарочито у хладним данима, да се дете не би прехладило. После крштења, вода се просипа на место где се не гази, или се излије уз неки калем или у цвеће у кући.

Косица коју свештеник постриже при крштењу, ставља се у восак, па се и она ставља на неки калем, или се чува у кући као успомена на овај велики догађај у животу детета. Свећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као драга успомена.

(Курир)