Српски митолог Веселин Чајкановић сматра да се иза ове радње крије ритуална супституција људске жртве – обред којим се божанству реке симболично приноси невеста, како би донела плодност пољима.
Фото: Shutterstock
Обичај који је задржао форму, али не и значење
Гурање девојке у воду уз обавезно “спашавање” може да изгледа као несташлук, али у старој религији Срба то је био тренутак у којем се женска особа приносила митском бићу из реке. Ова „света свадба“ између божанства и људске жртве требало је да осигура плодност, као што се у Египту реци Нилу сваке године даривала девојка.
Магија аналогије и снага ритуала
По правилима аналогне магије, веза између воде (као симбола живота) и младе жене (као симбола плодности) била је кључна. Вода је узимала младу, да би земља дала плод. Данас остаје само ехо тог веровања, док прави смисао остаје закопан у митолошкој прошлости.
Фото: Shutterstock
Прочитајте још
Трагови мита у савременим обичајима
Иако данас нико не доживљава гурање у реку као религиозни чин, чињеница да је обичај опстао до данашњих дана говори о његовој укорењености у колективној свести. Тиме Ђурђевдан остаје пример како ритуали мењају форму, али задржавају дубље значење.
БОНУС ВИДЕО:
