Пораст нивоа мора постаће озбиљан изазов чак и ако се глобално загревање задржи унутар границе од 1,5 °Ц, упозоравају научници у новој студији објављеној 20. маја у часопису Communications Earth and Environment. Истичу како ће већ и садашње загревање од 1,2 °Ц резултирати потребом за пресељењем милиона људи из обалних подручја. Главни разлог раста нивао мора лежи у убрзаном топљењу леда на Гренланду и Антарктику. Од 1990-их наовамо, количина изгубљеног леда се учетверостручила због климатских промена.
Упркос томе што је глобални циљ да се загревање ограничи на 1,5 °Ц све теже остварив, анализа показује да би, чак и уз значајно смањење емисија гасова, ниво мора до краја века наставио да расте темпом од 1 центиметра годишње – брже него што би се могле градити обрамбене баријере на обалама. Тренутни смер у којем се свет креће упућује на загревање између 2,5 и 2,9 °Ц, што би готово сигурно узроковало неповратно урушавање ледених покрова Гренланда и западног Антарктика и пораст нивоа мора и до 12 метара, преноси Би Би Си.
Данас око 230 милиона људи живи на подручју које се налази мање од једног метра изнад мора, док око милијарда људи обитава унутар десет метара надморске висине. Већ и пораст од 20 центиметара до 2050. године могао би у 136 великих обалних градова да узрокује годишње штете од барем билион долара. Истраживачи наглашавају да свако смањење глобалног загревења успорава раст мора, продужује време за прилагођавање и ублажава негативне последице за људе и државе.
Фото: Профимедиа
Професор Џонатан Бамбер са Универзитета у Бристолу сматра да је "сигурна граница" раста нивоа мора око 1 цм годишње, јер бржи пораст отежава прилагођавање и води масовним миграцијама према унутрашњости. Највећи терет сносиле би сиромашније земље попут Бангладеша, док би развијеније државе, попут Холандије, имале веће капацитете за обрану од мора. Професор Крис Стоукс са Универзитета у Дaраму, који је водио истраживање, упозорио је како "већ сада сведочимо развоју неких од најцрњих сценарија". Додао је да тренутни ниво загревања од 1,2 °Ц већ изазива убрзано подизање нивоа мора које би могло да постане неодрживо пре краја века.
Иако је глобална просечна температура први пут досегла 1,5 °Ц током 2024. године, службено се тај циљ још сматра могућим, будући да се рачуна као 20-годишњи просек. У студији су коришћени различити извори података – од геолошких трагова из прошлих топлих раздобља, преко свремених мерења, до климатских модела. Закључак је да наставак губитка ледених покрова представља озбиљну претњу за становнике обалних подручја широм света. Професорка Андреа Датон са Универзитета Висконсин-Мадисон нагласила је како искуства из прошлих топлих раздобља показују да је неколико метара – или више – пораста нивоа мора неизбежно ако се глобална температура стабилизује изнад 1,5 °Ц.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Научници упозоравају да би и у случају да се нивои угљен диоксида успешно врате на прединдустријске вредности, опоравак ледених маса трајао стотинама или чак хиљадама година. То значи да би земљишта која буду потопљена порастом мора могла да остану под водом врло дуго – потенцијално све до следећег леденог доба.
Карлос Фулер, климатски преговарач из Белизеа, присетио се како је његова земља још 1970. преместила главни град у унутрашњост због претње урагана. Но, како је истакао, највећи град се и даље налази уз море и био би потопљен већ при порасту нивоа мора од једног метра. "Овакви налази додатно наглашавају нужност задржавања загревања што ближе граници од 1,5 °Ц", рекао је.
БОНУС ВИДЕО:
