Porast nivoa mora postaće ozbiljan izazov čak i ako se globalno zagrevanje zadrži unutar granice od 1,5 °C, upozoravaju naučnici u novoj studiji objavljenoj 20. maja u časopisu Communications Earth and Environment. Ističu kako će već i sadašnje zagrevanje od 1,2 °C rezultirati potrebom za preseljenjem miliona ljudi iz obalnih područja. Glavni razlog rasta nivao mora leži u ubrzanom topljenju leda na Grenlandu i Antarktiku. Od 1990-ih naovamo, količina izgubljenog leda se učetverostručila zbog klimatskih promena.
Uprkos tome što je globalni cilj da se zagrevanje ograniči na 1,5 °C sve teže ostvariv, analiza pokazuje da bi, čak i uz značajno smanjenje emisija gasova, nivo mora do kraja veka nastavio da raste tempom od 1 centimetra godišnje – brže nego što bi se mogle graditi obrambene barijere na obalama. Trenutni smer u kojem se svet kreće upućuje na zagrevanje između 2,5 i 2,9 °C, što bi gotovo sigurno uzrokovalo nepovratno urušavanje ledenih pokrova Grenlanda i zapadnog Antarktika i porast nivoa mora i do 12 metara, prenosi Bi Bi Si.
Danas oko 230 miliona ljudi živi na području koje se nalazi manje od jednog metra iznad mora, dok oko milijarda ljudi obitava unutar deset metara nadmorske visine. Već i porast od 20 centimetara do 2050. godine mogao bi u 136 velikih obalnih gradova da uzrokuje godišnje štete od barem bilion dolara. Istraživači naglašavaju da svako smanjenje globalnog zagrevenja usporava rast mora, produžuje vreme za prilagođavanje i ublažava negativne posledice za ljude i države.
Foto: Profimedia
Profesor DŽonatan Bamber sa Univerziteta u Bristolu smatra da je "sigurna granica" rasta nivoa mora oko 1 cm godišnje, jer brži porast otežava prilagođavanje i vodi masovnim migracijama prema unutrašnjosti. Najveći teret snosile bi siromašnije zemlje poput Bangladeša, dok bi razvijenije države, poput Holandije, imale veće kapacitete za obranu od mora. Profesor Kris Stouks sa Univerziteta u Daramu, koji je vodio istraživanje, upozorio je kako "već sada svedočimo razvoju nekih od najcrnjih scenarija". Dodao je da trenutni nivo zagrevanja od 1,2 °C već izaziva ubrzano podizanje nivoa mora koje bi moglo da postane neodrživo pre kraja veka.
Iako je globalna prosečna temperatura prvi put dosegla 1,5 °C tokom 2024. godine, službeno se taj cilj još smatra mogućim, budući da se računa kao 20-godišnji prosek. U studiji su korišćeni različiti izvori podataka – od geoloških tragova iz prošlih toplih razdoblja, preko svremenih merenja, do klimatskih modela. Zaključak je da nastavak gubitka ledenih pokrova predstavlja ozbiljnu pretnju za stanovnike obalnih područja širom sveta. Profesorka Andrea Daton sa Univerziteta Viskonsin-Madison naglasila je kako iskustva iz prošlih toplih razdoblja pokazuju da je nekoliko metara – ili više – porasta nivoa mora neizbežno ako se globalna temperatura stabilizuje iznad 1,5 °C.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Naučnici upozoravaju da bi i u slučaju da se nivoi ugljen dioksida uspešno vrate na predindustrijske vrednosti, oporavak ledenih masa trajao stotinama ili čak hiljadama godina. To znači da bi zemljišta koja budu potopljena porastom mora mogla da ostanu pod vodom vrlo dugo – potencijalno sve do sledećeg ledenog doba.
Karlos Fuler, klimatski pregovarač iz Belizea, prisetio se kako je njegova zemlja još 1970. premestila glavni grad u unutrašnjost zbog pretnje uragana. No, kako je istakao, najveći grad se i dalje nalazi uz more i bio bi potopljen već pri porastu nivoa mora od jednog metra. "Ovakvi nalazi dodatno naglašavaju nužnost zadržavanja zagrevanja što bliže granici od 1,5 °C", rekao je.
BONUS VIDEO:
