- Како је хрватски председник Фрањо Туђман у јануару 1991. позвао албанске лидере са Косова и Метохије, из Македоније, Црне Горе и Прешева у Хрватску како би разговарали о томе да ли би могли да нападну Србију — и како су Албанци, након дводневног већања у близини Загреба, мудро одбили - објава је којом је Мартенс почео свој низ објава на платформи X (некадашњем Твитеру).
Како је рекао, он је пре извесног времена, провео неколико дана на Косову и Метохији прикупљајући материјал за причу у Frankfurter Allgemeine Zeitung-у.
- Ветон Сурои ме је спонтано позвао у свој подкаст, на шта сам пристао углавном зато што ми је рекао да ћу и ја моћи да постављам питања. Занимала ме је једна конкретна историјска тема - навео је Мартенс.
Према његовим, речима, Ветон Сурои, ветеран дипломатије, политике и новинарства на Косову, био је учесник састанка у малом хрватском месту Стубичке Топлице, где су се у јануару 1991. окупили Албанци из целе Југославије како би расправили једно питање рата и мира.
Затим је пренео речи Суроија.
Прочитајте још
- Да ли би Албанци требало да следе "предлог" из Загреба и узму оружје против Србије, док се Београд спремао за рат против Хрватске? То би свакако олакшало ситуацију за Хрватску. Али шта би то значило за Албанце ако би прихватили тај предлог? Ништа добро.
Фото: Профимедиа
Основна идеја потекла је од председника Туђмана. (…) Идеја је била да се отвори тзв. "јужни фронт", како су то Хрвати звали. Дошло је дотле да је наш представник у Хрватској (…) бивши војни официр, пуковник Том Бериша (…) предложио да се окупимо (у Хрватској) - рекао му је Сурои.
Затим је Сурои описао како је изгледао састанак.
- Била је то зима 1991. Састали смо се тамо, уз обезбеђење хрватске специјалне полиције. (…) Све је требало да буде тајно. (…) Развила се расправа (…) у којој је Ибрахим Ругова првог дана био у мањини. Више људи је желело да иде у рат. Ја, који сам био заговорник ненасиља и донекле критичан према Ругови због његове пасивности, видео сам да се све креће у потпуно другом правцу. О томе смо много расправљали. Било је притисака да се јавно објави: "Дижемо оружје" - присећа се Сурои.
Фото: Јавно власништво
Наводно су Хрвати били спремни да помогну Албанцима оружјем.
- Постојало је јасно обећање Хрвата да би нам, ако бисмо били спремни, помогли са оружјем, рекао је Сурои.
"Али како?", питао сам Ветона, "кад Хрвати тада нису имали довољно оружја ни за себе", навео је Мартенс.
Сурои му је даље објаснио како је даље текла расправа на Космету.
- Да, али постојали су начини. (…) Идеја је била да се (оружје) транспортује преко Албаније на Косово. То је постала велика расправа о многим стварима које су тада биле врло застрашујуће. … Неки од нас су се веома гласно противили том правцу и објаснили зашто то не би требало да урадимо - рекао је Сурои.
Фото: Профимедиа
Објаснио је Мартенсу зашто су Албанци на крају одлучили да се не упуштају у све то.
- Не само због наших ненасилних уверења, већ и због геополитичких, геостратешких (…) и војних разлога – то једноставно не би функционисало. (…) Нисмо имали структурисану територијалну одбрану какву су имали Словенци и Хрвати. Друго, нисмо имали полицијску структуру коју би могли претворити у војску, као што су то урадили Хрвати, Словенци, па чак и Бошњаци. Тако да ништа од тога није било нешто што бисмо могли искористити за изградњу војне структуре. Наши регрути су били раштркани широм Југославије. Готово 20% регрута у бившој Југославији били су етнички Албанци, а велики број њих са Косова и Метохије. Дакле, било је много тога о чему је требало размишљати - рекао је Сурои.
А како пише Мартенс, ни Хрватска им заправо није могла помоћи.
- Није имала ни довољно оружја за сопствену одбрану. Отуда и увоз калашњикова и другог оружја преко Мађарске, који је организовао хрватски министар одбране Мартин Шпегељ, који није знао да га прислушкују и да ће се наћи на телевизији - навео је он.
Афера Шпегељ
Контраобавештајци ЈНА успели су да сниме Мартина Шпегеља, министра одбране у Влади СР Хрватске, како договара илегалан транспорт аутоматских пушака у земљу и атентате на припаднике ЈНА. Филм је приказан у јануару 1991. године.
Афера Шпегељ се односи на случај откривања и објављивања аудио и видео-снимака разговора Мартина Шпегеља, министра одбране у Влади СР Хрватске и његових сарадника октобра 1990. који су тајно узети од стране Контраобавјештајне службе и пуштени у документарни филм Војнофилмског центра „Застава”, који је већем делу југословенске јавности емитован 25. јануара 1991. на ТВ Београд.
Мартин Шпегељ је био генерал-пуковник ЈНА, који је претендовао чак и на место начелника Генералштаба ЈНА. Једно време је обављао дужност команданта Територијалне Одбране СР Хрватске, а касније постаје и командант 5. војне области ЈНА, иако многи тврде да је незаслужено дошао на те одговорне функције.
Док је обављао своје дужности у оделу официра ЈНА, био је умешан у многе криминалне радње везане за крађу друштвене, односно, војне имовине (980 кубика дрвета из шума Горског Котара), као и ловно богатство, и др. У Генералштабу ЈНА су ове ствари знали, али нису реаговали. На крају је генерал Шпегељ уместо санкционисања, само пензионисан.
Акцију снимања Мартина Шпегеља водили су оперативци Контраобавештајне службе, јер је требало набавити доказе за хапшење генерала ЈНА који није смео да посумња у то да је на мети безбедносних служби ЈНА. Одлучено је да се цела операција уради на војном полигону ″Гаково″, крај Вировитице, октобра 1990. године. А највећи део посла је одрадио капетан прве класе Владимир Јагар, оперативац КОС-а, породични пријатељ Шпегеља.
Цела просторија где је требало да борави Мартин Шпегељ била је опремљена посебном опремом, која је намењена оваквим радњама. Циљ је био да Мартин Шпегељ каже наглас своје планове везано за илегално наоружавање чланова ХОС, ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске. Руководство СР Хрватске са Туђманом на челу желело је да се добро наоружају и крену у отворени рат против Срба и припадника ЈНА, већ на пролеће 1991. године. Све како је планирано, тако је и урађено, тј. акција снимања је успешно обављена.
- Што се тиче караула… кад буде разоружавање караула, иће се на разоружавање свих којих има. Али оставити Албанцима по пет метака у пушци. А ове друге затворити у подрум и давати храну и воду. Ако то буде трајало пар дана… А, ово ако до нечега дође онда само дај директиву свим својима које познајеш – убијати екстреме. На лицу места! На улици, усред круга касарне, било где другде, само пиштољ и у стомак… То неће бити рат, то ће бити грађански рат у коме нема милости ни према коме. Ни према жени, ни према деци. У стан, једноставно, бомбе у породични стан - чује се како изговара Мартин Шпегељ, 14.10.1990. у Гакову и додаје:
- А Книн ћемо решити на тај начин што ћемо покасапити. У то имамо и међународно признање за то, онда ћемо их покасапити. Поготово сад кад је и ова ку*ва победио у Србији, Милошевић. Сад су нам Американци, други дан од кад је он победио, понудили сву помоћ. А до тада су све спекулисали… Би, не би. Кажу сад овако, хиљаду комада транспортера оклопних, оваквих, онаквих аутомобила… Шта ја знам… За сто хиљада војника комплетно наоружање бесплатно.
Дана 25. јануара 1991. године на ТВ Београд у вечерњем термину јавно се објављују ови компромитујући снимци за цео политички врх СР Хрватске. Овај документарац је изазвао велики шок не само у СР Србији, већ у целој СФРЈ. Међутим, хрватско руководство, укључујући и главне „глумце” брзо су одбацили касете као лажне, тврдећи да су снимци синхронизовани тј. монтирани.
Њихову аутентичност касније је потврдио Стипе Месић, један од првих комунистичких политичара са хрватске стране који је признао веродостојност снимака КОС-а, иако је тврдио да су неке реченице извађене из контекста.
Руководство ЈНА у Београду тражило је да се Шпегељу суди за издају, али до тога никада није дошло. Као резултат афере, и ради смиривања тензија, Туђман га је разрешио дужности. У страху за живот, Шпегељ је побегао у Аустрију, где је остао неколико месеци, а касније се вратио у Хрватску, ге је постављен за министра одбране Хрватске.
Рат у Хрватској је ушао у фазу слабијег интензитета након потписивања примирја уз посредовање УН почетком 1992. године. Шпегељ је тада званично отишао у пензију.
Иначе, руководство Хрватске је успело илегално и тајно да увезе велику количину наоружања преко Мађарске, Аустрије, Италије и лука на Јадрану: Ријека и Сплит. Процењује се да је у јесен 1990. године незаконито увезено око 18.000 калашњикова само из Мађарске за потребе ХДЗ, ХОС и МУП-а Хрватске, која је тада још увек била саставни део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Ова операција се дешавала у строгој тајности и далеко од очију јавности, јер се руководство СР Хрватске (Влада, Сабор и Председништво) припремало за рат односно за обрачун са српском популацијом и припадницима ЈНА у СР Хрватској.
Тако су створене паравојне формације на територији СФРЈ. Специјалне јединице полиције Хрватске су већ на пролеће кренули са упадима у српска места, а јула 1991. кренули су и напади на касарне ЈНА и стварање независне Републике Хрватске.
На питање Мартенса који су то албански лидери тада заговарали да Албанци ипак узму оружје, Ветон Сурои је одбио да именује било кога, рекавши само: „Најгласнији су били људи из Северне Македоније и Црне Горе.“
- Они су говорили: "Косово, ви почните рат, ми ћемо вас пратити". Атмосфера је у то време била врло напета. Срећом, Албанци су одлучили да не крену путем насиља - каже Сурои.
Али, то нису добро прихватили у Хрватској, наводи Мартенс.
Фото: Профимедиа
- Председник Туђман то никада заправо није опростио Ругови. Дуго му је то замерао - рекао је Сурои.
Ипак, односи између такозваног Косова и Хрватске генерално су били одлични.
- Имали смо веома добре контакте са Хрватском, и Хрватска нам је била од велике помоћи. (…) Били су веома, веома од помоћи. Постојала је посебна веза са Хрватима, јер су многи од њих провели затвор заједно са Адемом Демаћијем. И тако, када је Демаћи изашао из затвора, многи његови пријатељи из затвора су нас заправо снажно подржавали. Многи од нас, укључујући и мене, добили су пасоше у Хрватској, како бисмо могли да путујемо. Било је много облика подршке - рекао је Сурои.
Фото: Профимедиа
На пример, Хрватска је нудила подршку сваком албанском регруту на својој територији који би дезертирао из Југословенске народне армије (ЈНА).
- Разговарали смо са Хрватима, и они су се сложили да ће, у тачно одређеном тренутку када доктор Ругова изађе на радио и каже: "Сви албански регрути, напустите војску! Ово није наш рат. Отиђите и пријавите се у прву хрватску полицијску станицу" – то бити омогућено. И Хрвати су одржали реч. Сви ти људи који су напустили војску, добили су документа, цивилну одећу и превезени су до прве границе – Мађарске, Словеније или где год да је била - рекао је Сурои у разговору са Мартенсом.
Мартенс је написао да му је аутор и историчар са Космета Шкелзен Гаши рекао да се „записници са разговора у Стубичким Топлицама налазе у приватном архиву Махмута Бакалија, албанског лидера из комунистичког периода који је учествовао на том самиту“.
БОНУС ВИДЕО:
