Пореклом Немац, образовањем Швајцарац, срцем Србин. То је био др Рудолф Арчибалд Рајс (1876–1929), познати стручњак за криминалистику и професор Универзитета у Лозани, који је наша страдања у Првом светском рату показао свету.
По сопственој жељи сахрањен је на Топчидерском гробљу, поред мезимице Наде, детета свог најбољег пријатеља Алфреда Фавре, док му је срце похрањено на Кајмакчалану.
Иза њега је остао и чувени политички тестамент намењен српском роду „Чујте Срби!” којим је покушао да нас сачува од свих наших мана и слабости.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Доктор Арчибалд Рајс дошао је Србију 1914. године после аустроугарских зверстава у Мачви и Прњавору на позив министра унутрашњих дела Стојана Протића. С њим је, као фотограф, дошао и његов пријатељ Алфред Фавра.
Они су снимили злочине бугарске и аустроугарске војске и са нашим ратницима боравили на Крфу, Солунском фронту и Кајмакчалану.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Та сведочења објављена су у новинама „Газет д’Лозан” што је допринело да се види истина о српском страдању. Када се рат завршио, Фавра и Рајс нису желели да оду одавде. Рајс није хтео да се жени јер је живот посветио професији, а Алфред је одлучио да себи нађе супругу.
Отишао је у Швајцарску и оженио Францускињу Лујзу. Сви заједно живели су у вили „Добро поље” на Сењаку. Алфред и Лујза имали су четворо деце – Наду, Ивана, Николу и Димитрија – Сержа.
Нада је умрла са свега шест година, 1927. године.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Рајс је био незадовољан оним што се после рата у држави радило, посебно Пашићевом политиком, па је напустио све послове и остао само да хонорарно ради у Народној банци као вештак за фалсификоване новчанице.
Велики поштовалац Срба страдао је нажалост од српске комшијске псовке и бахатости. Бивши министар Милан Капетановић, Пашићев сарадник и ратни профитер, почео је да гради кућу у близини Рајсове.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Капетановић је терао неку грађу земљаним путем ка „Добром пољу”, а Рајс је покушао да шпедитере усмери ка оближњем калдрмисаном путу. Капетановић, који је ово радио да би избегао да плати трошарину, извређао је Рајса и добацио му да је „нико и ништа у Србији”. После тих речи Рајс се срушио.
Послужитељ Јова и Лујза унели су га у кућу, али је он убрзо умро. Било је то 8. августа 1929.
Фото: Википедија/Јавно власништво
У знак захвалности ратном другу и пријатељу, Удружење резервних официра и ратника подигло му је споменик. Откривен је 9. августа 1931. године. На споменику на српском и француском језику пише: „1914–1918. Своме ратном другу пријатељу Срба из најтежих дана. Војнику правде, истине и права, Швајцарцу, професору, др Рајсу.” Скулптура за споменик Арчибалда Рајса дело је вајара Марка Брежанина, истакнутог портретисте, чији је ово једини јавни споменик у Београду.
Иначе, Рудолф Арчибалд Рајс био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, у породици немачког порекла, оца Фердинанда Рајса, земљопоседника и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг (данас део Хаузаха), у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања на студије у Швајцарску.
Истакао се као криминолог у истраживању злочина над српским становништвом током Првог светског рата.
Фото: Википедија/Јавно власништво
По позиву српске владе, др Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Написао је бројне књиге и радове на ову тему. Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду, док му је срце пренето у урни на Кајмакчалан, где почива заједно са ратницима погинулим на Солунском фронту.
БОНУС ВИДЕО:
