Његов хоби, који му је раније доносио само радост и признање, сада му је проузроковао озбиљне проблеме.
Хоби који га је скупо коштао
Елиас је познат по томе што детектором метала тражи изгубљено прстење и друге предмете, а потом их враћа људима који су их изгубили. О његовом случају писали су и највећи шведски портали, укључујући Афтонбладет, јер је од “јунака са плаже” постао “незаконити трагач”.
Све је почело у јулу, на плажи Мејеривикен на острву Еланд, када је на Фејсбуку видео објаву једног пара који је изгубио венчани прстен.
– Прстен му је склизнуо с прста док се купао – испричао је Елиас.
Узео је свој водоотпорни детектор метала, претходно проверивши да у том подручју нема археолошких остатака, јер је њихово претраживање забрањено.
Прочитајте још
После само десет минута потраге, огласио се сигнал — и Елиас је у мору пронашао прстен.
– Окренуо сам се, подигао га, а са плаже се зачуо аплауз. Пар је био ганут до суза – рекао је кроз осмех.
“Нисам имао времена да чекам дозволу”
Локални медији брзо су пренели његову причу, али убрзо је стигло непријатно изненађење. Неко је анонимно пријавио Елиаса Управном одбору округа Калмар, који је случај проследио полицији. Разлог? Није имао дозволу за коришћење детектора метала на поменутој локацији.
Када му је стигла казна, Елиас каже да је био “шокиран”.
– Добијање дозволе је дуг процес, понекад траје и неколико месеци. До тада би прстен већ био дубоко закопан у песку. Тежак златни прстен брзо тоне, а ако га морска струја покрије песком, практично нестаје. Нема времена за чекање – објаснио је.
“Не гледајте нас као лопове”
Осим тога, таква дозвола у Шведској кошта и до 1.000 шведских круна (око 90 евра), што за Елиаса – који ради у кафићу у Норкепингу и сезонски води рингишпиле у забавном парку у Колмордену – представља превелик трошак.
Наглашава да плажа на којој је тражио прстен није археолошки значајно подручје, те сматра да би се закон требао променити.
– Не мора то бити алат за пљачку викиншких гробова. Детектор метала може служити и за чињење добра и помагање људима. Мене су многи упозорили да ће се ово кад-тад догодити, али и даље уживам у ономе што радим. То ми много значи – рекао је.
У интервјуу за Афтонбладет, Елиас истиче да је шведски закон о детекцији метала “застарео” и да би земља требало да се угледа на Данску.
– Тамо вас славе као хероја ако пронађете историјско благо. Код нас, ако помогнете човеку да пронађе прстен, третирају вас као криминалца. Да није било археолога аматера, много тога никада не би било откривено – закључује Елиас.