Кад се спомену пси из Чернобиља, људи широм света замишљају створења која су другачија од паса какве смо навикли да гледамо. Не баш да имају шест ногу и сјаје у мраку, али не мисле да је с њима све у реду. Зато сваки пут кад се појави вест о њима, поверују у најлуђе теорије. Тако је, кад је недавно дошла вест да су три пса поплавела (дословно), део онлајн коментатора био уверен да је то од радиоактивности. Не само они - и медији су пренели та нагађања.
Медији су и 2021. писали о случају плавих паса из Русије. Снимљене су тада животиње небеско плавог крзна. Након почетног чуђења, појавила се теорија да су се уваљали у бакрени сулфат одбачен иза једне фабрике. У случају Чернобиља, коментатори на интернету нису се сетили тог случаја, него су одмах окривили - радијацију.
Фото: Јутјуб притнскрин/New York Post
Одакле пси у "Зони искључења"?
Иако се верује да су то све потомци паса који су 1986. године, након експлозије реактора и евакуације људи, остали иза њих, то није у потпуности тачно. Да, већина паса заиста јест потомство тих чупаваца, а повремено се појављују нови пси. Како наводе локални водичи, поједини становници користе подручје Зоне искључења да се реше нежељених легла. Довезу се на неко место на ком нема контроле, барем у том тренутку, и оставе легло. Неки не преживе, јер су се на то подручје вратиле велике звери, други успеју и остану живи на том подручју.
Научници користе чернобиљске псе да би проучавали на који начин сисри живе на таквом подручју. Уз то, наравно, врше кастрације како популација не би расла. Један од њих, Timothy A. Mousseau са Универзитета у Јужној Каролини, који је научни саветник у програму Пси из Чернобила, разбио је мит о томе да радијација утиче на боју крзна. Бар у овом случају.
Фото: Јутјуб притнскрин/New York Post
Његов текст објавили су из организације "Clean Futures Fund" (волонтерска група која, између осталог, помаже псима из Зоне) у Фејсбук групи "Dogs of Chernobyl". У њему Тимоти наводи како су недавно у Зони виђена три пса плаве боје. Одбацио је могућност да је то мутација до које је дошло због радијације и истао да се не ради ни о каквом еволуцијском прилагођавању на радијацију.
- Плава боја веројатно потиче из преврнутог преносног тоалета у ком су се пси ваљали по измету, као што пси често раде. Плава боја била је једноставно знак нехигијенског понашања паса. Као што сваки власник пса зна, већина паса ће појести готово све, укључујући и измет - појаснио је.
Додао је и како су нетачне теорије које круже друштвеним мрежама о томе да су пси и вукови из тог подручја развили генетску мутацију, па су отпорни на радијацију. И рак. Научна литература је једино недвосмислено показала да постоје две генетски различите популације полудивљих паса у зони Чернобила - једна око нуклеарне електране недалеко од Припјата, а друга у и око града Чернобиља, око шест километара јужно од електране.
- Генетска истраживања показују да су већина тих паса потомци кућних љубимаца које су људи били присиљени да оставе за собом и да је од тада било врло мало миграција између две популације, што им је омогућило да се развијају независно једна од друге, као и независно од других паса из околних подручја. Те две популације постоје као острва одвојена ненасељеним подручјем. Недостатак протока гена међу њима ствара услове за еволуцијске промене, али до данас научни извештаји не проналазе доказе да су се те популације развиле у било којем прилагодбеном смислу као одговор на своја радиоактивна окружења - истакао је и додао како, супротно неким медијским натписима, пси из Зоне немају ни већи ни мањи број обољења попут рака.
Фото: Профимедиа, Shutterstock, Јутјуб притнскрин/New York Post
А вукови?
- С обзиром на врло малу величину популације, а реч је о неколико десетина јединки, епидемиолошка студија која би показала повезаност између радијације, рака и генетских промена имунолошког система била би немогућа. Таква истраживања обично захтевају милионе опажања (или барем десетине хиљада), јер чак и када су стопе рака високе, он је и даље релативно редак, што чини статистичке повезаности врло изазовнима.
Очито, раст популације вукова у Чернобиљу често се наводи као пример поновног дивљања и користи се као доказ да радијација можда и није толико опасна те да је лов главни разлог зашто вукова није било на том подручју пре катастрофе. Иако је ово друго (тј. лов) веројатно тачно, нема доказа који би сугерисали да вукови нису негативно погођени радиоактивним загађењем. Оно што сигурно можемо рећи јесте да је лов вероватно важнији фактор који утиче на популације вукова од радијације, што заправо и није изненађујуће - додао је.
Фото: Схуттерстоцк
Већина студија које су истраживале популације биљака, животиња и микроба у Зони нису пронашле доказе о знаковима прилагодљиве еволуције. Постоји само једно истраживање које показује оно што би могло бити прилагођавање на радијацију, и то за бактерије које живе на крилима птица. То није изненађујуће с обзиром на то да се бактерије могу врло брзо размножавати. Од катастрофе до данас било је хиљаде генерација бактерија, што омогућује прилагодљиву еволуцију, док пси и већина других биљака и животиња често имају само једну прилику за размножавање годишње, што значајно успорава еволуцијски одговор на промене.
Једна научна студија сугерише да пси показују одређене знакове промена у "експресији гена" на радиоактивнијим подручјима, али то је вероватно директно физиолошки одговор, а не одраз генетских промена.
Фото: Профимедиа
- Већина објављених научних студија показује да многи од проучаваних организама показују значајне негативне последице радијације у деловима Зоне где је радијација висока. Већина људи не зна да унутар 2600 километара квадратних Чернобиљске зоне искључења (ЦЕЗ) можда само 30 одсто површине може да се сматра опасним, док је остатак релативно "хладан", односно, није радиоактиван. ЦЕЗ је заправо мозаик нивоа радијације који одражава обрасце смера ветра и падалина у време несреће. Није равномерно радиоактиван - појаснио је.
(Јутарњи)
