Ова наизглед контроверзна теза, коју је међу првима изнео хрватски политички аналитичар Жарко Пуховски, утемељена је у једноставној логици која постаје очигледна тек једним погледом на карту света. Док Трампова администрација свој интерес за Гренланд правда великим рудним богатствима и кључном војном позицијом, права награда крије се јужније, у земљи коју амерички председник, како се чини, доживљава тек као географску аномалију унутар америчке територије.
Професор Пуховски нуди јасан аргумент који је, како каже, промакао бројним геополитичким стратезима.
- Уверен сам да је Канада Трампов прави циљ. Ако погледате карту тог дела света, видите да би, када би Гренланд постао делом САД, Канада била потпуно окружена САД-ом. Трамп Канаду доживљава као рупу унутар територије САД - истиче Пуховски.
Фото: Depositphotos
Ова перспектива у потпуности мења наратив. Сједињене Државе већ поседују Аљаску на северозападу. Анексијом или куповином Гренланда на североистоку, друга највећа држава света постала би практично енклава унутар америчке територије, стиснута између три америчка фронта. Из те позиције, притисак на Отаву постао би неиздржив, а канадски суверенитет сведен на пуку формалност. Стратегија која на прву делује као плод импулсивне мегаломаније заправо се показује као хладно прорачунат, дугорочан план за потпуну доминацију над северноамеричким континентом.
51. савезна држава
Да ова теорија није тек пуко нагађање, потврђује и сама ТрАмпова реторика према северном суседу, која је од његовог повратка у Белу кућу у јануару 2025. постала не само омаловажавајућа, него и отворено претећа. Његово учестало ословљавање канадског премијера са титулом "гувернера" и помињање Канаде као "велике државе Канаде" прерасло је из дипломатског гафа у системску психолошку кампању.
Прочитајте још
Оно што су канадски челници испрва одбацивали као шалу, сада, како наводе извори из Отаве, доживљавају као озбиљан и намеран покушај "сејања конфузије и стварања хаоса". Кулминација је досегнута поновљеним претњама увођењем царина од 25 посто на сву канадску робу, што би парализовало економију која је витално зависна од извоза у САД. Политички аналитичари, попут Пола Поаста са Универзитета у Чикагу, тврде да Трампови потези произлазе из "погледа на свет из 19. века", где су високе царине и територијална експанзија били легитимни алати за ширење моћи. У том контексту, идеја о Канади као 51. америчкој савезној држави престаје да буде бизарна фантазија и постаје логичан циљ такве империјалне политике.
Фото: Профимедиа, Depositphotos
Трампова стратегија није ограничена само на вербалне провокације. Током његовог првог мандата, односи су већ били нарушени тешким преговорима о новом трговинском споразуму (УСМЦА) и наметањем царина на канадски алуминијум и челик. Но, у другом мандату, притисак је постао егзистенцијалан. Осим претњи царинама, Трамп је, према извештајима, почео да доводити у питање ваљаност америчко-канадске границе, позивајући се на опскурни споразум из 1908. године, па чак и да разматра идеју о преусмеравању воде из Британске Колумбије у сушом погођену Калифорнију.
Овај вишеслојни притисак део је, како сугеришу анализе, "шире стратегије консолидације америчке економске доминације у Северној Америци".
Но, агресија није усмерена само споља. Поједини стручњаци, попут Конора Куртиса из канадског Energy Mix-a, упозоравају на опасност од такозване "меке моћи". Трампова администрација, тврди он, планира да искористи америчке корпоративне интересе, посебно у секторима нафте, гаса и технологије, да изнутра поткопају канадску сувереност. Лобирањем и утицајем на кључне политичке одлуке, ти интереси постају "тројански коњ" који Канаду полако, али сигурно, предаје у руке Сједињених Држава.
Глобални поредак у расулу
Цела ова сага око Гренланда и Канаде не може да се посматра изоловано. Она је симптом дубље промене у америчкој спољној политици и ерозије глобалног поретка успостављеног после Другог светског рата.
Фото: Профимедиа
Аналитичари с којима се слаже и италијански Лимес примећују да се САД под Трампом све више одмиче од улоге чувара statusa quo и претвара у "ревизионистичку" силу, спремну да силом мења границе и успостављене норме, баш попут Русије и Кине.
Напад на Венецуелу и претње анексијом Гренланда показали су да Трампове изјаве треба схватити озбиљно. У свету у којем се темељна правила међународног права отворено доводе у питање, ни канадски суверенитет више није загарантован. Иако се директна војна инвазија и даље чини мало вероватном, комбинација немилосрдног економског рата, политичке дестабилизације и психолошког притиска могла би да постигне исти циљ. Крајњи исход био би Канада која је суверена само на папиру, а у стварности потпуно подређена интересима Америке. Фокус на Гренланд, стога, није ништа друго до вешта диверзија која скрива прави, далеко амбициознији циљ.
(Express)