Културна јавност широм региона остала је у шоку након открића незапамћеног позоришног скандала у Хрватској. Дело "Сироти мали хрчки" легендарног српског сценаристе Гордана Михића пуних 28 година извођено је у загребачком Сатиричном позоришту "Керемпух" као ауторски комад "Пљуска" бившег потпредседника Хрватског сабора Ненада Стазића.
Представа која је деценијама пунила салу заправо је готово пресликано ремек-дело једног од највећих српских драмских писаца, чије је име све до сада било потпуно избрисано са плаката.
Фото: Стефан Томашевић/АТА имагес
Како је откривена деценијска обмана?
Да није било недавне премијере представе "Самци" у загребачком позоришту "Гавела", ова невероватна превара можда никада не би била разоткривена. Комад "Самци", који су према једночинкама Гордана Михића поставили доајен глумишта Богдан Диклић и редитељка Нина Клефлин, пробудио је сумњу код стручне јавности.
Новинар и критичар "Јутарњег листа", Томислав Чадеж, први је уочио фрапантне сличности и јавно поставио питање стварног ауторства представе "Пљуска", која се у "Керемпуху" игра још од септембра 1998. године.
Прочитајте још
"Радња личи Михићевој као јаје јајету. У оба дела прича почиње сукобом двојице нижих чиновника у канцеларији који се препиру око изговора и значења "учених" појмова, а затим долази до физичког обрачуна, шамара и узвраћања столицом. Основни комични механизам преузет је до детаља", истакао је Чадеж у својој анализи, пише Курир.
Исправљају неправду
Након што је афера одјекнула у медијима, управа "Керемпуха" повукла је потез који се тумачи као директно признање. Само два дана касније, на званичном сајту позоришта, уз наслов представе "Пљуска", тихо је дописано: "По мотивима драме Гордана Михића 'Сироти мали хрчки'".
Ово је први пут за 28 година и након више од 150 извођења, да је име правог аутора, Гордана Михића, уопште поменуто. Прву поставку 1998. године режирао је Винко Брешан, а комад је доживео чак 125 извођења. Обнову је пре две године урадио Жељко Кенихскнехт.
Све то време, Ненад Стазић, бивши високи функционер и потпредседник Сабора, чије име прате и друге политичке контроверзе, навођен је као једини аутор текста. Стазић и даље оштро негира оптужбе за плагијат.
Мислили да их нико неће открити
Књижевник Слободан Шнајдер окарактерисао је овај догађај као прворазредни скандал, смештајући мотиве за присвајање текста у мрачни контекст ратних и послератних година када се веровало да културне везе између Србије и Хрватске више неће постојати.
- Покушавам да схватим мотиве... Били су чврсто уверени да нико никада неће открити ову крађу јер ће напросто престати било какви културни додири Срба и Хрвата. Доста дуго је то уверење било валидно - изјавио је Шнајдер.
Он је сликовито описао апсурд тадашње културне политике која је желела добар текст, али не и српског аутора.
- У совјетској Русији не би се играо немачки комад у доба отаџбинског рата. Па је онда он, мислим српски комад, ипак одигран. Нашао се начин: комад напред, аутор стој! Јер ти, ауторе, не постојиш - каже Шнајдер.
Фото: З. Милутиновић/АТА имагес
Правни епилог
Случај флагрантног присвајања интелектуалне својине Гордана Михића отворио је многа правна и морална питања.
Породица покојног писца за сада остаје суздржана у изјавама, али је јасно да предузимају кораке. Ивана Михић кратко је потврдила да се случајем бави агенција која штити ауторска права њеног оца и да се они лично неће оглашавати.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО:
