Животни стил Јосипа Броза Тита био је спој неизмерног луксуза и политичке моћи: раскошне резиденције у престоницама југословенских република, приватна оаза на Брионима, чувена јахта Галеб, луксузни возови, флота аутомобила и авиона. Али, кључно је то што ништа од тога није било његово лично власништво. Богатство у ком је уживао било је, заправо, државна имовина коју је као вођа користио без ограничења. Притом није нимало штедео у испуњавању својих жеља и потреба. Ипак, није био најбогатији човек у бившој Југославији - макар не званично.

Упркос ограничењима приватне својине, у социјалистичком систему постојали су неки изузеци, појединци који су се издизали изнад државног стандарда. Најпознатији је случај скопског угоститеља који је у пореској години 1988. пријавио невероватних 171 милион динара прихода (данас би имао око 30 милиона евра, наравно ако занемаримо инфлацију).

Постао је неформални рекордер, најбогатији приватник СФРЈ - и то без политичког луксуза. Његово име никада није откривено, али је постао симбол онога што није требало да буде тадашња реалност - бајковитог успеха у систему који приватном капиталу није био наклоњен.

Фото: Профимедиа

 

Поред њега, високе приходе остваривали су бројни занатлије, музичари, па чак и професори, који су често зарађивали више од директора државних предузећа. Ипак, када говоримо о богатству у ширем смислу - о приступу, привилегијама и утицају - Тито без икакве сумње остаје фигура којој се не може парирати. Његово богатство није било записано у личним билансима, већ у могућности да има све на дохват руке - од престижних лимузина до читавих острва.

Питање ко је заправо био најбогатији, зато није само економско. Више је политичко, симболично и историјско. И одговор се, упркос свим милионима приватника, увек изнова враћа маршалу који је живео као краљ, а није имао ништа своје, пише Метрополитан.

БОНУС ВИДЕО: