Обојица војника били су пореклом из Македоније.
Насилни протест је организовао огранак Хрватског удружења синдиката из сплитског бродоградилишта, а слике дављења војника Светланче Нацева обишла је свет.
Демонстације су организоване испред команде ЈНА у Сплиту. Током насилног протеста из масе се пуцало на зграду, а један од метака смртно је погодио војника Сашку Гешовског који се налазио у једној од просторија.
Испред зграде се налазило једно оклопно возило ЈНА а из масе је истрчао један од демонстраната који је скочио на возило и почео да дави војника Светланчу Нацева који је вирио из возила.
Војник је успео да се одупре и да се увуче у возило, а демонстрант је онда скинуо митраљез са возила. Све ово су пратиле камере, полиција и демонстранати.
Прочитајте још
Истог је дана у сплитској касарни био тешко рањен Тони Стојчев из Македонске Каменице.
Спомен плоча за Сашку Гешовског и даље предмет спорења
Иако је постојала званична иницијатива да се постави спомен плоча у част првог убијеног војника Југословенске народне армије, Сашка Гешовског, она још увек није постављена на зграду Бановине у Сплиту.
У октобру 2024. године, градска Комисија за именовање улица, тргова и споменика у Сплиту донела је предлог да се Сашку Гешовском постави спомен-плоча. Предлог је био да текст на плочи буде исписан латиницом и ћирилицом.
Првобитни предлог да на плочи пише „невина жртва” био је споран, па је новији предлог предвиђао једноставнији натпис са његовим именом и датумом страдања.
Чим је вест објављена, дошло је до оштрих реакција. ХДЗ Сплита, Домовински покрет и разне бранитељске удружења успротивили су се овој одлуци. Тврдили су да би постављање плоче војнику ЈНА било „рехабилитација агресорске војске” и предложили су да се уместо тога постави плоча која слави сам протест радника против ЈНА.
Навијачка група Торцида такође се јасно успротивила, поручивши локалним властима да ће „спречити постављање плоче”.
Фото: Јутјуб принтскрин/KODSLUPEVSKA
Тренутни статус
Према последњим информацијама, иако је Комисија дала зелено светло, предлог мора да прође и кроз Градско веће Сплита. Због великих подела у јавности и притиска десних политичких партија и удружења, ова тачка се често одлаже или се о њој воде жучне дебате.
Многи грађански активисти и даље инсистирају на плочи, сматрајући да је Сашко био само деветнаестогодишњак који се несрећно нашао на погрешном месту, али за сада страсти у Сплиту око овог питања не јењавају, што кочи само постављање.
Реакције из Македоније
Вест о постављању плоче стигла је и до домовине покојног Сашке - Северне Македоније. Тамошњи портали пренели су, у позитивнон тону, вест о одлуци градске Комисије. Чуо ју је и тада 79-годишњак из Кавадараца - Гоце Гешовски.
- Кад сам чуо да ће у Сплиту подићи спомен плочу мом сину био сам срећан. Сашко је био добар дечко. Био је одани навијач Југопластике. Погинуо је за туђи интерес. Сећам се као јуче, отпратио сам га на железничку станицу у Неготин Вардарски одакле је отишао да служи војску у Сплиту. Вратио ми се у ковчегу - рекао је за Слободу Далмацију отац покојног Сашке Гешовског.
Пензионисани полицајац живи и самачки проводи своје дане откако је остао удовац у свом стану у Кавадарцима у ком се родио и његов покојни син Сашко.
- Био сам 6. маја 1991. године на дужности као полицајац у граду. У једној продавници где сам тад пролазио била је упаљена телевизија. Случајно сам се загледао у њу, био је упаљен програм ТВ Београд. Водитељка је кратко известила: "на протесту у Сплиту убијен је војник Сашко Гешовски из Кавадараца". Колеге су ме тада одвели до куће да се смирим. Након његове смрти остала ми је само ћерка Татјана - рекао је Гоце Гешовски за Слободну Даламцију.
Смрт 19-годишњег Македонца у Сплиту остала је дубоко утиснута у свест становника његовог родног градића на југу Македоније.
У Кавадарцима је дан након Сашкине смрти одржан протесни скуп на којем је учествовало готово цело становништво града и околине, како би исказало свој револт због смрти суграђанина. На градском тргу су тада запалили свеће у част Гешовском.
Фото: Јутјуб принтскрин/KODSLUPEVSKA
Његово тело је војним хеликоптером пребачено у родно место. Погребу је присуствовало више од 20.000 грађана, а у Кавадарцима је проглашена тродневна жалост.
Никада није истражено ко је на њега пуцао и починилац није пронађен до дана данашњег. Тридесетак година касније покренута је иницијатива да се на месту убиства недужног македонског младића постави табла, али и то се проблематизује. Није помогло што је првобитни текст "Сашко Гешовски, невина жртва протеста" замењен са "несрећно страдао", јер сплитски бранитељи и "Торцида" траже да се Гешовски уопште не спомиње и да све падне у заборав. А неће ни да чују да на обележју буду исписане латиница и ћирилица, пише стални дописник Новости из Загреба Јурица Керблер.
Тврде да је невини знак пијетета према несрећном македонском младићу "перфидни покушај историјског ревизионизма и бацање љаге на Домовински рат". За сплитске десничаре криви су официри ЈНА који су војнике послали пред зграду Команде, где су очито у гужви и хаосу стајали и наоружани протестанти који су тражили да се деблокира село Кијево.
- То је увреда за нас бранитеље, па нисмо ми у Бањалуци него у Сплиту - поручују, док Градско веће треба да донесе коначну одлуку. Скривање истине и тумачење историје како коме одговара највећи су разлог да је процес помирења и нормализације на овим просторима успорен или га и нема. Упирање прстом у друге, а правдање властитих злочина довело је до тога да су на слободи и многи који су починили недела након "Олује", у бројним српским селима где су убијени недужни цивили. Војник Сашко животом је платио што га је зла судбина одвела у Сплит.
Он ни на кога није пуцао, био је на самом почетку живота када је сурово и мучки убијен. Најмање што се може учинити за његову породицу је постављање табле која подсећа на тужан крај младића и која може бити опомена да сваки злочин мора бити истражен и кажњен.
Срамота је да се убиство невиног човека правда политиком, било којом и са било које стране. Песник Ђон Доне још је у 16. веку написао "зато никад не питај коме звоно звони, теби звони". Убиством Сашка звони свима нама.
Иначе, тридесет и три године након смрти Сашке Гешовског Општина Кавадарци изабрала је на јавном такмичењу идејно решење за изградњу три фонтане у спомен на Сашка Гешовског, прву жртву коју је Македонија дала током распада СФРЈ. Фонтана је отворена 2024. године, 6. маја, на годишњицу смрти Гешовског. Састоји се од средишње кружне фонтане с високим млазом воде и две полукружне фонтане које су израђене од тамног материјала које окружују средишњу фонтану.
Градоначелник Кавадараца Митко Јанчев рекао је да успомена на Сашку у Кавадарцима живи јер "ако себе поштујемо, поштоваће нас и други".
Фото: Јутјуб принтскрин/KODSLUPEVSKA
- Фонтана је направљена баш на том месту у Кавадарцима јер се с ње гледа на зграду у којој је одрастао Сашко и у којој живе његови родитељи. То је педесет метара ваздушне удаљености. Сматрам да је позитивно што ће се спомен плочом у Сплиту комеморирати Сашко. Али истовремено желим нагласити да то не треба служити да би се ико пронашао увређеним.
У том тренутку политичка и војна ситуација била је изразито напета. Југословенска народна армија још увек је била присутна у хрватским градовима, а њен официрски кадар чинили су припадници различитих народа. Већина војника били су регрути из свих делова тадашње Југославије, често збуњени и без борбених амбиција.
Према каснијим сведочењима, до ескалације је дошло када су пред Бановину изведени војни транспортери. Овај потез изазвао је додатни бес хрватских демонстраната.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Како преноси хрватска страна, у једном тренутку демонстранти су покушали да дођу до војника на транспортеру, мислећи на дављење војника Светланчу Нацева који је вирио из возила, а тада је један официр запуцао у ваздух. Из масе је стигао одговор ватром, а меци из пиштоља и аутоматског оружја погодили су Гешовског, при чему је један од хитаца био смртоносан.
Учесници догађаја, укључујући и рањеног Тонија Најева, касније су описивали како су претходни протести пролазили мирно, али је тог дана све измакло контроли. Сведоци тврде да је било припадника ЈНА који су позивали на употребу силе, али већина се бојала да би озбиљнији сукоб довео до крвопролића.