Obojica vojnika bili su poreklom iz Makedonije.
Nasilni protest je organizovao ogranak Hrvatskog udruženja sindikata iz splitskog brodogradilišta, a slike davljenja vojnika Svetlanče Naceva obišla je svet.
Demonstacije su organizovane ispred komande JNA u Splitu. Tokom nasilnog protesta iz mase se pucalo na zgradu, a jedan od metaka smrtno je pogodio vojnika Sašku Gešovskog koji se nalazio u jednoj od prostorija.
Ispred zgrade se nalazilo jedno oklopno vozilo JNA a iz mase je istrčao jedan od demonstranata koji je skočio na vozilo i počeo da davi vojnika Svetlanču Naceva koji je virio iz vozila.
Vojnik je uspeo da se odupre i da se uvuče u vozilo, a demonstrant je onda skinuo mitraljez sa vozila. Sve ovo su pratile kamere, policija i demonstranati.
Pročitajte još
Istog je dana u splitskoj kasarni bio teško ranjen Toni Stojčev iz Makedonske Kamenice.
Spomen ploča za Sašku Gešovskog i dalje predmet sporenja
Iako je postojala zvanična inicijativa da se postavi spomen ploča u čast prvog ubijenog vojnika Jugoslovenske narodne armije, Saška Gešovskog, ona još uvek nije postavljena na zgradu Banovine u Splitu.
U oktobru 2024. godine, gradska Komisija za imenovanje ulica, trgova i spomenika u Splitu donela je predlog da se Sašku Gešovskom postavi spomen-ploča. Predlog je bio da tekst na ploči bude ispisan latinicom i ćirilicom.
Prvobitni predlog da na ploči piše „nevina žrtva” bio je sporan, pa je noviji predlog predviđao jednostavniji natpis sa njegovim imenom i datumom stradanja.
Čim je vest objavljena, došlo je do oštrih reakcija. HDZ Splita, Domovinski pokret i razne braniteljske udruženja usprotivili su se ovoj odluci. Tvrdili su da bi postavljanje ploče vojniku JNA bilo „rehabilitacija agresorske vojske” i predložili su da se umesto toga postavi ploča koja slavi sam protest radnika protiv JNA.
Navijačka grupa Torcida takođe se jasno usprotivila, poručivši lokalnim vlastima da će „sprečiti postavljanje ploče”.
Foto: Jutjub printskrin/KODSLUPEVSKA
Trenutni status
Prema poslednjim informacijama, iako je Komisija dala zeleno svetlo, predlog mora da prođe i kroz Gradsko veće Splita. Zbog velikih podela u javnosti i pritiska desnih političkih partija i udruženja, ova tačka se često odlaže ili se o njoj vode žučne debate.
Mnogi građanski aktivisti i dalje insistiraju na ploči, smatrajući da je Saško bio samo devetnaestogodišnjak koji se nesrećno našao na pogrešnom mestu, ali za sada strasti u Splitu oko ovog pitanja ne jenjavaju, što koči samo postavljanje.
Reakcije iz Makedonije
Vest o postavljanju ploče stigla je i do domovine pokojnog Saške - Severne Makedonije. Tamošnji portali preneli su, u pozitivnon tonu, vest o odluci gradske Komisije. Čuo ju je i tada 79-godišnjak iz Kavadaraca - Goce Gešovski.
- Kad sam čuo da će u Splitu podići spomen ploču mom sinu bio sam srećan. Saško je bio dobar dečko. Bio je odani navijač Jugoplastike. Poginuo je za tuđi interes. Sećam se kao juče, otpratio sam ga na železničku stanicu u Negotin Vardarski odakle je otišao da služi vojsku u Splitu. Vratio mi se u kovčegu - rekao je za Slobodu Dalmaciju otac pokojnog Saške Gešovskog.
Penzionisani policajac živi i samački provodi svoje dane otkako je ostao udovac u svom stanu u Kavadarcima u kom se rodio i njegov pokojni sin Saško.
- Bio sam 6. maja 1991. godine na dužnosti kao policajac u gradu. U jednoj prodavnici gde sam tad prolazio bila je upaljena televizija. Slučajno sam se zagledao u nju, bio je upaljen program TV Beograd. Voditeljka je kratko izvestila: "na protestu u Splitu ubijen je vojnik Saško Gešovski iz Kavadaraca". Kolege su me tada odveli do kuće da se smirim. Nakon njegove smrti ostala mi je samo ćerka Tatjana - rekao je Goce Gešovski za Slobodnu Dalamciju.
Smrt 19-godišnjeg Makedonca u Splitu ostala je duboko utisnuta u svest stanovnika njegovog rodnog gradića na jugu Makedonije.
U Kavadarcima je dan nakon Saškine smrti održan protesni skup na kojem je učestvovalo gotovo celo stanovništvo grada i okoline, kako bi iskazalo svoj revolt zbog smrti sugrađanina. Na gradskom trgu su tada zapalili sveće u čast Gešovskom.
Foto: Jutjub printskrin/KODSLUPEVSKA
NJegovo telo je vojnim helikopterom prebačeno u rodno mesto. Pogrebu je prisustvovalo više od 20.000 građana, a u Kavadarcima je proglašena trodnevna žalost.
Nikada nije istraženo ko je na njega pucao i počinilac nije pronađen do dana današnjeg. Tridesetak godina kasnije pokrenuta je inicijativa da se na mestu ubistva nedužnog makedonskog mladića postavi tabla, ali i to se problematizuje. Nije pomoglo što je prvobitni tekst "Saško Gešovski, nevina žrtva protesta" zamenjen sa "nesrećno stradao", jer splitski branitelji i "Torcida" traže da se Gešovski uopšte ne spominje i da sve padne u zaborav. A neće ni da čuju da na obeležju budu ispisane latinica i ćirilica, piše stalni dopisnik Novosti iz Zagreba Jurica Kerbler.
Tvrde da je nevini znak pijeteta prema nesrećnom makedonskom mladiću "perfidni pokušaj istorijskog revizionizma i bacanje ljage na Domovinski rat". Za splitske desničare krivi su oficiri JNA koji su vojnike poslali pred zgradu Komande, gde su očito u gužvi i haosu stajali i naoružani protestanti koji su tražili da se deblokira selo Kijevo.
- To je uvreda za nas branitelje, pa nismo mi u Banjaluci nego u Splitu - poručuju, dok Gradsko veće treba da donese konačnu odluku. Skrivanje istine i tumačenje istorije kako kome odgovara najveći su razlog da je proces pomirenja i normalizacije na ovim prostorima usporen ili ga i nema. Upiranje prstom u druge, a pravdanje vlastitih zločina dovelo je do toga da su na slobodi i mnogi koji su počinili nedela nakon "Oluje", u brojnim srpskim selima gde su ubijeni nedužni civili. Vojnik Saško životom je platio što ga je zla sudbina odvela u Split.
On ni na koga nije pucao, bio je na samom početku života kada je surovo i mučki ubijen. Najmanje što se može učiniti za njegovu porodicu je postavljanje table koja podseća na tužan kraj mladića i koja može biti opomena da svaki zločin mora biti istražen i kažnjen.
Sramota je da se ubistvo nevinog čoveka pravda politikom, bilo kojom i sa bilo koje strane. Pesnik Đon Done još je u 16. veku napisao "zato nikad ne pitaj kome zvono zvoni, tebi zvoni". Ubistvom Saška zvoni svima nama.
Inače, trideset i tri godine nakon smrti Saške Gešovskog Opština Kavadarci izabrala je na javnom takmičenju idejno rešenje za izgradnju tri fontane u spomen na Saška Gešovskog, prvu žrtvu koju je Makedonija dala tokom raspada SFRJ. Fontana je otvorena 2024. godine, 6. maja, na godišnjicu smrti Gešovskog. Sastoji se od središnje kružne fontane s visokim mlazom vode i dve polukružne fontane koje su izrađene od tamnog materijala koje okružuju središnju fontanu.
Gradonačelnik Kavadaraca Mitko Jančev rekao je da uspomena na Sašku u Kavadarcima živi jer "ako sebe poštujemo, poštovaće nas i drugi".
Foto: Jutjub printskrin/KODSLUPEVSKA
- Fontana je napravljena baš na tom mestu u Kavadarcima jer se s nje gleda na zgradu u kojoj je odrastao Saško i u kojoj žive njegovi roditelji. To je pedeset metara vazdušne udaljenosti. Smatram da je pozitivno što će se spomen pločom u Splitu komemorirati Saško. Ali istovremeno želim naglasiti da to ne treba služiti da bi se iko pronašao uvređenim.
U tom trenutku politička i vojna situacija bila je izrazito napeta. Jugoslovenska narodna armija još uvek je bila prisutna u hrvatskim gradovima, a njen oficirski kadar činili su pripadnici različitih naroda. Većina vojnika bili su regruti iz svih delova tadašnje Jugoslavije, često zbunjeni i bez borbenih ambicija.
Prema kasnijim svedočenjima, do eskalacije je došlo kada su pred Banovinu izvedeni vojni transporteri. Ovaj potez izazvao je dodatni bes hrvatskih demonstranata.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Kako prenosi hrvatska strana, u jednom trenutku demonstranti su pokušali da dođu do vojnika na transporteru, misleći na davljenje vojnika Svetlanču Naceva koji je virio iz vozila, a tada je jedan oficir zapucao u vazduh. Iz mase je stigao odgovor vatrom, a meci iz pištolja i automatskog oružja pogodili su Gešovskog, pri čemu je jedan od hitaca bio smrtonosan.
Učesnici događaja, uključujući i ranjenog Tonija Najeva, kasnije su opisivali kako su prethodni protesti prolazili mirno, ali je tog dana sve izmaklo kontroli. Svedoci tvrde da je bilo pripadnika JNA koji su pozivali na upotrebu sile, ali većina se bojala da bi ozbiljniji sukob doveo do krvoprolića.
BONUS VIDEO:
