Причу је објавио британски Телеграф, чији новинари наводе да је Сенин, бивши високорангирани обавештајац, годинама у бекству након што је оптужен за корупцију и злоупотребу положаја, што он одлучно негира.

Сенин тврди да је операција бекства била пажљиво планирана, а кључни тренутак догодио се у јесен 2022. године када је, како каже, искористио “слабу тачку” у надзору границе између Русије и Казахстана.

- Лежао сам непомично унутар утробе угинуле краве око сат времена, чекајући да граничари изгубе интерес - испричао је Сенин, додајући да је био одевен у заштитно одело и носио гас-маску како би издржао услове у лешини која се распадала.

Након преласка границе тврди да је пузао кроз терен још неколико стотина метара пре него што га је преузео контакт који му је помогао у бекству из регије.

Depositphotos/GerardK

 

Сениново бекство, према његовој верзији коју преноси Телеграф, није било резултат класичног “пребега” или издаје, него последица унутрашњег сукоба унутар ФСБ-а након што је, тврди он, несвесно покренуо истрагу која је дотакла високе нивое корупције у руском безбедносно-политичком систему.

Кључни тренутак наводно се догодио 2016. године када је Дмитриј Сенин, тада високи официр ФСБ-а, примио информацију о луксузном стану у Москви повезаном са високорангираним полицијским званичником. Ту је информацију, како тврди, проследио колегама из одељења за борбу против корупције унутар безбедносних структура, не очекујући да ће случај ескалирати.

Убрзо након тога уследила је велика полицијска и безбедносна акција која је завршена запленом више од 120 милиона долара у готовини и другим валутама у стану повезаном са замеником шефа руске Канцеларије за економску безбедност и борбу против корупције Министарства унутрашњих послова Дмитријем Захарченком. Захарченко је касније осуђен због мита и злоупотребе положаја.

 

 

Сенин тврди да је управо тај случај покренуо ланац догађаја који га је довео у опасност. Након што је постало јасно да је дојава потекла изнутра, каже да је унутар службе почело “ловљење кривца”, а убрзо су и медији почели да објављују чланке у којима се његово име доводи у везу са истим корупцијским круговима.

Према његовим речима, то је био сигнал да је “неко на високој позицији” одлучио да га треба уклонити или компромитовати. У фебруару 2017. добио је, како тврди, информацију да ће бити ухапшен у року од неколико сати. Одлучио је да побегне исти дан, оставивши породицу у Москви, те се кроз мрежу контаката пребацио према граници са Грузијом користећи лажни идентитет.

Касније је у Русији против њега покренут кривични поступак у којем је оптужен за корупцију и посредовање у криминалним активностима, што он пориче. Сенин тврди да није пребегао са западним обавештајним службама нити износио државне тајне, него да је покушавао да избегне хапшење за које је веровао да би га довело до “намештеног процеса” и потенцијалне ликвидације. По њему, проблем није био у издаји државе, него у томе што је дирао у мрежу корупције унутар самог безбедносног апарата.

Границу је на крају прешао са лажним пасошем на име Тимур Кудасов – што је била посвета пуковнику Леополду Кудасову, измишљеном совјетском лику који је био шеф контраобавештајне јединице Беле гарде у низу филмова о Руском грађанском рату приказиваних 1960-их и 1970-их година. Истог дана када је ушао у Грузију, колеге су упале у његову кућу и тек је тада сазнао за шта се терети.

 

 

Тврдило се да су Сенин и Захарченко били део неформалне групе корумпираних официра ФСБ-а и полиције из Ростова на Дону који су водили огроман и разрађен ланац изнуде, као и да су у родбинским везама – што Сенин све пориче. Тужиоци су касније оптужили Сенина да је помогао Захарченку да осигура високу позицију у Министарству унутрашњих послова те да је деловао као посредник између Захарченка и једне од особа од којих је овај наводно примао мито.

Године 2023. Сенин је у одсуству осуђен на девет година затвора.

У време бекства Сенин је био високи пуковник који је имао највиши ниво безбедносне дозволе у Русији, са приступом информацијама од "посебне важности" – што је највиши степен, изнад "строго поверљиво". Та класификација је резервисана за документе, укључујући детаље о тајним операцијама у иностранству, чије би цурење могло нанети штету целој Руској Федерацији.

Фото: Depositphotos/Grigorenko

 

У Русији, као и у многим земљама, особе са таквом дозволом не могу слободно напустити земљу. Његов изненадни нестанак стога је упалио аларме све до Путиновог кабинета, где су били у страху да је пребегао. Сенин тврди да су те сумње биле неутемељене.

- Нисам имао помоћ страних обавештајних служби, нисам имао унапред планирану руту, а у торби сам имао само основне личне ствари - каже о свом бекству.

- Кренуо сам путем човека који живи изван закона. Била је то одлука некога ко је донео јасан закључак: остати значи затвор, а након тога смрт - инсистира он.

Оно што се са сигурношћу зна јесте да су недуго након што је Сенин нестао, руске обавештајне службе активирале једног од својих најзлогласнијих иностраних шпијуна да га пронађе, гурнувши га притом у средиште неких од највећих шпијунских афера у Европи. Аустријски полицијски документи у које је британски Телеграф имао увид показују да је Егисто От, бивши полицајац који је радио у аустријској Савезној канцеларији за заштиту уставног поретка и борбу против тероризма (БВТ), искористио своје полицијске и обавештајне контакте у земљи и иностранству 2017. како би ушао у траг Сенину након што је побегао из Русије, проверавајући чак и јахту у Хрватској за коју су веровали да се на њој скрива.

Фото: Olena Bartienieva/Alamy/Profimedia

 

У међувремену је От, коме је у јануару у Аустрији почело суђење за шпијунажу, оптужен да је радио за Јана Марсалека, одбеглог оперативног директора немачке технолошке компаније Вирецард, који је 2023. разоткривен као дугогодишњи руски шпијун.

Касније, у једној од његових стратешких одлука, Сенин тврди да се вратио у Русију како би збунио прогонитеље и доказао да није класични пребег. Након повратка живео је под лажним идентитетом, скривен од сопствене породице и околине, уз помоћ појединаца унутар система који су му помагали у контакту са најближима, док је истовремено покушавао да остане неоткривен и “расплете” сопствени случај изнутра.

- У мојој породици није обичај разговарати о томе шта осећамо. Али видим и осећам патњу због раздвојености - каже.

 

 

- То ме је увек мотивисало до крајњих граница мојих могућности. Страх није био за мој сопствени живот. Страх је био: шта ће бити са мојом женом и децом ако паднем у руке ФСБ-а и мој се живот прекине? Ко ће моју децу даље водити кроз живот? То је страх који ме покреће. У заштити своје породице ићи ћу до самог краја - каже Сенин за Телеграф.

БОНУС ВИДЕО: