Уместо уобичајеног захлађења које доносе мај и јун, главни град Перуа, Лима, доживљава право летње време. Температуре су се попеле на око 27 °C, па су људи похрлили на плаже и купање у океану. Температура мора уз обалу порасла је готово 5,5 °C изнад просека, а у граду Паити на северу Перуа чак 7,9 °C изнад уобичајених вредности.
Разлог је талас рекордно топле воде испод површине океана који се током последња два месеца кретао Пацификом и сада стиже до перуанске обале. Тај талас је повезан са развојем феномена Ел Нињо, који би, према најновијим моделима, могао постати најјачи забележен у историји, пише Вашингтон пост.
Абрахам Леви, директор метеоролошке консултантске компаније у Перуу, описао је топлоту океана као „нешто незамисливо у нормалној години” те рекао да Перуанци са забринутошћу прате развој ситуације, иако истовремено искоришћавају угодно време за боравак на отвореном.
Фото: Connie FRANCE/AFP/Profimedia
Шта је заправо Ел Нињо?
Ел Нињо је природни климатски феномен који настаје када се површинске воде у централном и источном делу Тихог океана загреју више него обично, а то онда утиче на временске обрасце широм света. Нормално, пасати (стални ветрови) гурају топлу воду према западном Пацифику, близу Аустралије и Индонезије. Током Ел Ниња ти ветрови ослабе или промене смер, па се топла вода помери према обалама Јужне Америке.
Фото: Depositphotos/natatravel
Последице Ел Ниња могу бити различите:
Прочитајте још
- Обилне кише и поплаве у деловима Јужне Америке
- Суше у Аустралији, Индонезији и неким деловима Африке
- Блаже зиме у неким подручјима Северне Америке
- Промене у рибарству, јер топлија вода мења морске екосистеме
Ел Нињо се обично јавља сваких 3 до 5 година и траје неколико месеци до годину дана. Споменимо и да постоји његова супротност, Ла Ниња, када су воде Пацифика хладније него обично. Оба феномена су део ширег климатског система званог ЕНСО (ENSO – El Niño–Southern Oscillation).
Најјачи у историји?
Европски центар за средњорочне временске прогнозе (ECMWF) објавио је нове прогнозе према којима би температура централног дела екваторијалног Пацифика до новембра могла да порасте за чак 3,5 °C изнад просека. Тиме би био надмашен рекорд из 2015. и 1877. године, а утицаји би могли да се осећају све до 2027.
У неким деловима света, попут Перуа, последице су већ видљиве.
Фото: Depositphotos/lucidwaters
- Последице се већ осећају у рибарском сектору због обуставе индустријског излова инћуна, једне од највећих рибарских делатности на свету - рекао је Леви.
Леви упозорава да нагло загревање обалних вода, локално познато као Ел Нињо Костеро (El Niño Costero), носи „могућност катастрофалних падавина дуж перуанске обале”, посебно током кишне сезоне, која траје од децембра до априла.
- Снажан или врло снажан Ел Нињо Костеро питање је од велике важности за националну безбедност Перуа - рекао је.