Хладна или топла? Која кафа је здравија за стомак?

Ако бирате између топле или хладне кафе, одговор зависи од једне ствари коју ретко ко проверава: како вам реагује стомак. Хладна кафа је нежнија за варење. Топла вас буди јаче и носи више антиоксиданата. То је суштина.

Свет годишње попије преко 400 милијарди шољица. Иза сваке стоји мали ритуал: предах, разговор, пет минута само за себе. Једно истраживање је чак повезало кафу са осећајем љубазности и бољег расположења у друштву.

Зашто хладна кафа лакше пада на стомак?

Ледени напитак се припрема са хладном водом и дужим потапањем. Тај поступак извлачи мање горких и надражујућих једињења. Зато хладна кафа делује блаже, посебно ако имате рефлукс или осетљиво варење.

Ту долази изненађење. pH топле и хладне кафе је скоро исти, креће се од око 4,85 до 5,13. Значи да разлика није у самој киселости течности, већ у врсти киселина и једињења која топла вода јаче ослобађа.

Која има више антиоксиданата, топла или хладна кафа?

Топла кафа носи више антиоксиданата и тело уз њу упија нешто више кисеоника. То је њена главна предност. Ако пијете кафу због енергије и заштитних састојака, топла верзија ради боље. Врућа припрема извлачи више корисних биљних једињења него потапање у хладној води.

Слично показује и студија аутора Раоа и Фулера објављена у часопису „Scientific Reports“, истраживање о киселости и антиоксидансима у топлој и хладној кафи, где топла припрема бележи већу антиоксидативну активност уз врло сличан pH.

Шта зрно кафе заправо носи?

Зрно није само кофеин. Садржи витамине Б групе, калијум, рибофлавин и око хиљаду различитих биљних једињења. Уз то, кафа је један од најјачих извора антиоксиданата у свакодневној исхрани. Зато и мала шоља вреди више него што изгледа.

Да ли је хладна кафа заиста боља за стомак?

За особе са рефлуксом или нервозним желуцем хладна кафа је обично бољи избор јер мање надражује. У осталим случајевима топла кафа доноси више антиоксиданата, па је за здрав стомак она практичнији избор.

Трик који поништава све предности

Ево дела који мења целу причу. Бирали ви топлу или хладну кафу, додаци је могу претворити у десерт. Шећер, сирупи и шлаг бришу здраве стране и пуне кафу празним калоријама. Највећу штету не прави сама кафа, већ оно што сипате у њу.

Зато држите меру. Три до четири шољице дневно су разумна граница за већину одраслих. Преко тога добијате нервозу, лошији сан и убрзан рад срца, а не више енергије.

(Крстарица)