- Свог сам деду одувек доживљавао као човека лево оријентисаних политичких уверења, а сада се његово име појавило и у евиденцији НСДАП-а - рекао је за Дојче Веле.
После објаве великог броја чланских карти НСДАП-а у америчком Националном архиву бројни Немци покушавају да провере јесу ли њихови преци били чланови нацистичке странке. Због великог интересовања и компликованог претраживања немачки недељник Die Zeit развио је једноставнији алат у који се уносе име, година и место рођења.
Таква открића за многе су болна јер мењају слику о члановима породице које су познавали као брижне деде, баке или родитеље.
Године ћутања и оправдавања
После рата у многим се породицама готово није говорило о властитој улози током нацизма. Истраживања показују да велик број Немаца верује да њихови преци нису учествовали у злочинима или да су чак помагали прогоњенима.
Фото: Википедија/јавно власништво
Историјски подаци ипак показују да је НСДАП имао око 8,5 милиона чланова, односно да је 1945. приближно сваки пети пунолетни Немац био члан странке.
Прочитајте још
- Увек постоји представа: добро, то су починиоци. Али на тај начин остатак друштва остаје нетакнут - рекла је културолог Алеида Асман.
Током денацификације многи су чланство оправдавали притиском околине, каријером или потребом за наставком школовања. Потврде којима су ослобађани одговорности подругљиво су називане "Персил потврдама", као симболом прања властите кривице.
Назив је према детерџенту који "посебно добро пере бело рубље". - Бела је боја чистоће, беспрекорности и, наравно, невиности - каже Алеида Асман за Дојче Веле.
Озбиљније испитивање прошлости почело је тек са новом генерацијом, посебно крајем шездесетих и седамдесетих година. Ипак, спремност на истраживање често нестане када се питања приближе властитој породици.
Фото: Prisma Archivo, PRISMA ARCHIVO/Alamy/Profimedia
- Када људе суочите са тиме, врло брзо се јавља реторика оправдавања. У случају мог деде: ЊБио је врло млад, отац га је послао у Наполи. Касније је, међутим, био добар супруг, добар отац и добар деда" - рекао је Даненфелд.
За многа питања данас је прекасно
Више од осам деценија после пада нацистичког режима тешко је утврдити због чега се неко учланио у странку. Датум приступања може да буде важан траг, посебно ако је неко постао члан пре доласка нациста на власт 1933. године.
Даненфелд жали што се о тој теми није говорило док су старији чланови породице још били живи.
- Жао ми је због свих разговора у којима се та тема само површно дотицала. Нисмо имали ништа за шта бисмо се могли ухватити. Нисмо имали ништа црно на бело, као што сада одједном имамо захваљујући овим чланским картама. А реч је о једном од највећих злочина у историји човечанства - рекао је.
Објављени документи зато не отварају само питања о прошлости. У време јачања крајње деснице у Немачкој поновно се поставља и питање како би се данашње генерације понашале када би демократске вредности биле угрожене.