Слабији унос течности и јаче знојење некада су окидач за дехидрацију.
Под утицајем топлоте шире се крвни судови, а притисак природно пада. Пацијенти који се лече од хипертензије често примете да им је током великих врућина крвни притисак нижи него иначе. Жале се на умор, недостатак снаге, отежано дисање, благе вртоглавице и некада самоиницијативно покушавају да смање или чак уопште не пију прописану терапију.
Зашто притисак пада током лета?
Фото: Depositphotos/motortion
Током летњих месеци на вредности крвног притиска не утичу само високе спољне температуре, већ и промене у начину живота и исхрани.
- У овом периоду углавном уносимо мање калоричну храну, једемо више воћа и поврћа, а ређе конзумирамо масна и слана јела. Истовремено, због појачаног знојења организам губи више течности, док се крвни судови шире како би омогућили расхлађивање тела. Све ове промене могу довести до додатног снижења крвног притиска. Код појединих пацијената управо током лета може се постићи добра регулација крвног притиска и уз знатно мање дозе лекова. Међутим, најважније је нагласити да терапију не би требало самоиницијативно прекидати. Уколико постоји потреба за прилагођавањем лечења, оно мора бити постепено и у договору са лекаром - каже за Здравље.Курир кардиолог прим. др сц. мед. Владимир Митов, шеф Одељења инвазивне кардиологије Здравственог центра Зајечар.
Који се лек најчешће искључује?
Фото: Depositphotos/Molodec_
Уколико постоји потреба за прилагођавањем лечења, оно мора бити постепено и у договору са лекаром.
Прочитајте још
- Ако се процени да је потребно смањење терапије, најчешће се прво разматра искључивање диуретика, односно лекова који подстичу избацивање течности из организма. Разлог је то што су током лета, услед појачаног знојења, пацијенти већ склонији губитку течности и дехидратацији, а нарочито старије особе. У пракси се чешће препоручује смањење дозе него потпуно укидање лека, што се може постићи применом мање јачине истог препарата или дељењем таблете на две половине - наглашава др Митов.
Када је могуће смањење терапије?
Фото: Depositphotos/Kzenon
Доктор наглашава да смањење терапије долази у обзир само када систолни (горњи) крвни притисак падне испод 100 ммХг, односно код појединих пацијената испод 110–115 ммХг, и када је то праћено симптомима као што су вртоглавица, несвестица, поспаност или изражен осећај опште слабости.
- Након прилагођавања терапије, препоручује се да пацијент настави са истим режимом узимања лекова све док не дође до поновног пораста крвног притиска. Дозе лекова не би требало мењати из дана у дан у зависности од тренутних вредности притиска. Оваква потреба за смањењем терапије најчешће је карактеристична за летње месеце, док се са доласком јесени и зиме већина пацијената враћа на претходни режим лечења - прецизира др Владимир Митов.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО: