Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Према проценама истраживача, ова велика бела ајкула дуга је око шест метара, тешка приближно три тоне и могла би бити старија од 50 година, што је сврстава међу највеће и најстарије познате јединке у овом делу океана.
Експедицију је предводио истраживач ајкула др Нил Хамершлаг, који је Биг Росе први пут уочио прошле године. Овога пута вратио се на исто подручје током снимања емисије "Invasion of the sharks", у оквиру програма Shark Week, са циљем да ајкулу пронађе и обележи сателитским одашиљачем.
Све више сусрета са великим белим ајкулама
Истраживање је спроведено у тренутку када научници бележе значајан пораст броја сусрета са великим белим ајкулама између Кејп Кода и Нове Шкотске.
Прочитајте још
Како се наводи у емисији, број забележених сусрета у том подручју повећан је за око 1.000 одсто током последње деценије, а истраживачи све чешће уочавају веома велике јединке.
Др Хамершлаг истиче да се последњих година на том подручју појављују "веома велике, масивне велике беле ајкуле", знатно веће од примерака који се најчешће виђају у водама Северне Америке.
Потрага код острва Муд
Експедиција је започела код острва Муд, последње познате локације на којој је Биг Росе примећена. Ово острво последњих година привлачи пажњу научника због неуобичајено великог броја великих белих ајкула, укључујући јединке које премашују уобичајену величину одраслих примерака.
Истраживачи су спустили заштитни кавез поред брода и у море поставили мамац како би привукли ајкуле довољно близу за идентификацију и евентуално означавање.
Током првог дана појавило се неколико великих јединки, међу којима су биле три дуже од 4,2 метра, као и женка дуга око пет метара којој је тим дао име Sweetheart.
Ипак, до краја дана није било ни трага од Биг Росе.
Означавање ајкула и ново откриће
Како би повећао шансе за успех, др Хамершлаг пришао је ајкулама у малом гуменом чамцу и помоћу специјалног ваздушног уређаја успео да сателитским ознакама обележи четири јединке.
Већ наредног јутра подаци са одашиљача показали су да су се све четири ајкуле преселиле на другу страну острва.
Истраживачи су претпоставили да би се и Биг Росе могла налазити у истом подручју, па су преместили читаву опрему.
Међутим, по доласку није било видљивих знакова присуства ајкула.
Тек након што су спустили подводне камере, установили су да се животиње налазе дубоко испод површине и да не прилазе мамцу.
Зарон који је потврдио присуство великих предатора
Како би проверили шта се догађа испод брода, тим је употребио посебно прилагођен кавез који је могао да се спусти знатно дубље.
У њега је ушао Пол де Гелдер, стручњак за Схарк Wеек и бивши војни ронилац који је преживео напад ајкуле.
На дубини од око 15 метара најпре је угледао велику белу ајкулу дугу око четири метра, а затим и знатно већу силуету која се кретала кроз мутну воду.
Због веома слабе видљивости није могао да потврди о којој јединки је реч, а како му је понестајало ваздуха, морао је да прекине зарон.
Коначно се појавила Биг Росе
Научници су потом у море спустили комад плавоперајне туне тежак око 23 килограма.
Недуго затим из дубине је изронила огромна велика бела ајкула која је зграбила мамац.
(Б92)
БОНУС ВИДЕО
