Према подацима Републичког завода за статистику, најдужи просечни животни век у нашој земљи забележен је у Златиборском округу, где становници у просеку живе око 77 година, док су у самом врху по дуговечности и општине Бујановац и Севојно.

Фото: Depositphotos/Mayerberg

 

Док се у јавности често верује да становници великих градова живе најдуже због боље и приступачније здравствене заштите, званични подаци говоре другачије. Место становања, квалитет природног окружења и свакодневне навике показали су се као кључни фактори за дуг живот.

Када се подаци рашчлане по половима, статистика доноси занимљиве рекорде:

Најдуговечнији мушкарци

Најдужи очекивани животни век за мушкарце забележен је на југу Србије, у општини Бујановац, где у просеку живе 76,6 година.

Најдуговечније жене

Апсолутни шампион по дужини живота међу женама јесте златиборска општина Севојно.

Регионални просек

Златиборски округ држи стабилно прво место као најдуговечији регион у Србији.

На другом крају статистичке лествице налази се север земље. Најкраћи животни век забележен је у Севернобанатском округу, где је просек око 73,7 година, што је за више од три године мање у односу на златиборски крај.

Стручњаци истичу да на ове разлике највише утиче квалитет животне средине, пре свега пијаће воде. Док су планински предели западне и јужне Србије богати чистом изворском водом и свежим ваздухом, поједини делови Војводине деценијама се боре са проблемом пијаће воде и присуством тешких метала попут арсена.

Поред тога, бржи темпо живота и загађење у урбаним центрима узимају свој данак, док су физичка активност и традиционална исхрана у руралнијим крајевима јасан ветар у леђа за мирну и дугачку старост.

(Telegraf.rs)

БОНУС ВИДЕО