Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Када је Хосе Салвадор Алваренга ступио са патролног чамца на док у Мајуру, главном граду Маршалових Острва, изгледао је непрепознатљиво. Коса му је била замршена, густа брада скривала је лице, а иако је могао да стоји, кретао се спорим, опрезним корацима човека много старијег од својих 36 година.
Четрнаест месеци проведених у маленом рибарском чамцу уништило је његово тело, али не и његов дух. Ово је невероватна прича о преживљавању, људској отпорности и вољи за животом, пише Метро.
Рутински излет претворен у ноћну мору
Све је почело 17. новембра 2012. године, када је искусни рибар Алваренга испловио из мексичке државе Чиапас на, како је планирано, дводневни излет у лов на морске псе. Будући да његов уобичајени партнер није био доступан, са собом је повео 22-годишњег Езекуиеља Кордобу, младића без готово икаквог искуства на мору. Кренули су у 7,6 метара дугом чамцу од стаклопластике, без кабине, опремљеном само једним мотором и хладњаком за рибу.
Недуго после испловљавања захватила их је снажна олуја која је трајала пуних пет дана. "Море је било подивљало. Чамац је поскакивао попут плутеног чепа", присетио се Алваренга.
Прочитајте још
Велики таласи оштетили су мотор и уништили сву електронику, остављајући их без могућности комуникације и навигације. Како би олакшали чамац, били су присиљени да у море баце готово 500 килограма улова. Пре него што је радио престао да ради, Алваренга је успео да упути кратак позив у помоћ. Но због лоше видљивости потрага је обустављена већ после два дана. Остали су сами, изгубљени у бескрајном плаветнилу Тихог океана.
Борба за голи живот
Препуштени сами себи, Алваренга и Кордоба морали су да пронађу начине за преживљавање. "Глад је била најгора ствар. Толико јака да сам јео властите нокте", испричао је Алваренга касније новинару Џонатану Френклину, аутору књиге "438 дана: Невероватна истинита прича о преживљавању на мору". Хранили су се сировом рибом, корњачама, птицама па чак и малим морским псима које је Алваренга ловио голим рукама. Пили су кишницу, а када је не би било, крв корњача и властити урин. Једина заштита од сунца и олуја била им је кутија за лед у коју су се скривали.
Но, после отприлике четири месеца, Кордобино здравље почело је да се погоршава. Постао је депресиван и одбијао је да једе сирову храну након што му је позлило од птичјег меса. "Молио сам га да једе, али он би само повратио. Био је све слабији", објаснио је Алваренга. Упркос Алваренгиним напорима, младић је једног јутра преминуо.
Самоћа је била најгори непријатељ
Оставши сам, Алваренга се суочио с новим, можда и тежим изазовом - потпуном самоћом. Обећао је преминулом пријатељу да неће појести његово тело. Шест дана је разговарао с Кордобиним лешом.
"Питао сам га како је, шта жели да једе. Знао сам да лудим, али то ми је помогло да не будем сам", признао је. На крају га је, тешког срца, положио у море. Како би сачувао разум, разговарао је сам са собом, певао, молио се и замишљао омиљена јела. "Створио бих себи најукуснији оброк у глави. Замишљао сам сваки залогај", рекао је.
Птице које би слетеле на чамац постале су његови саговорници. Пролазили су месеци у циклусу лова, очаја и халуцинација. Једном је контејнерски брод прошао толико близу да је видео лица морнара, али га нису приметили. "То ме сломило. Викао сам, али ме нису чули. Тада сам помислио да се једноставно бацим морским псима", испричао је о најмрачнијем тренутку.
Након 438 дана, напокон је угледао копно. "Протрљао сам очи, мислио сам да сањам. Али кад сам се пробудио, копно је и даље било тамо", испричао је. Био је то атол Ебон, забачени део Маршалових Острва, удаљен више од 9.000 километара од места с којег је кренуо. Исцрпљен, допливао је до обале где су га пронашли локални становници.
Стручњаци су потврдили да су океанске струје могле да однесу његов чамац на тако далек пут. Алваренга је прошао и полиграфско тестирање. Касније се суочио са тужбом Кордобине породице која га је оптужила за канибализам, али оптужбе су одбачене. Повратак у цивилизацију био је тежак; патио је од страха од воде и ноћних мора.
БОНУС ВИДЕО:
