Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Kada je Hose Salvador Alvarenga stupio sa patrolnog čamca na dok u Majuru, glavnom gradu Maršalovih Ostrva, izgledao je neprepoznatljivo. Kosa mu je bila zamršena, gusta brada skrivala je lice, a iako je mogao da stoji, kretao se sporim, opreznim koracima čoveka mnogo starijeg od svojih 36 godina.
Četrnaest meseci provedenih u malenom ribarskom čamcu uništilo je njegovo telo, ali ne i njegov duh. Ovo je neverovatna priča o preživljavanju, ljudskoj otpornosti i volji za životom, piše Metro.
Rutinski izlet pretvoren u noćnu moru
Sve je počelo 17. novembra 2012. godine, kada je iskusni ribar Alvarenga isplovio iz meksičke države Čiapas na, kako je planirano, dvodnevni izlet u lov na morske pse. Budući da njegov uobičajeni partner nije bio dostupan, sa sobom je poveo 22-godišnjeg Ezekuielja Kordobu, mladića bez gotovo ikakvog iskustva na moru. Krenuli su u 7,6 metara dugom čamcu od stakloplastike, bez kabine, opremljenom samo jednim motorom i hladnjakom za ribu.
Nedugo posle isplovljavanja zahvatila ih je snažna oluja koja je trajala punih pet dana. "More je bilo podivljalo. Čamac je poskakivao poput plutenog čepa", prisetio se Alvarenga.
Pročitajte još
Veliki talasi oštetili su motor i uništili svu elektroniku, ostavljajući ih bez mogućnosti komunikacije i navigacije. Kako bi olakšali čamac, bili su prisiljeni da u more bace gotovo 500 kilograma ulova. Pre nego što je radio prestao da radi, Alvarenga je uspeo da uputi kratak poziv u pomoć. No zbog loše vidljivosti potraga je obustavljena već posle dva dana. Ostali su sami, izgubljeni u beskrajnom plavetnilu Tihog okeana.
Borba za goli život
Prepušteni sami sebi, Alvarenga i Kordoba morali su da pronađu načine za preživljavanje. "Glad je bila najgora stvar. Toliko jaka da sam jeo vlastite nokte", ispričao je Alvarenga kasnije novinaru DŽonatanu Frenklinu, autoru knjige "438 dana: Neverovatna istinita priča o preživljavanju na moru". Hranili su se sirovom ribom, kornjačama, pticama pa čak i malim morskim psima koje je Alvarenga lovio golim rukama. Pili su kišnicu, a kada je ne bi bilo, krv kornjača i vlastiti urin. Jedina zaštita od sunca i oluja bila im je kutija za led u koju su se skrivali.
No, posle otprilike četiri meseca, Kordobino zdravlje počelo je da se pogoršava. Postao je depresivan i odbijao je da jede sirovu hranu nakon što mu je pozlilo od ptičjeg mesa. "Molio sam ga da jede, ali on bi samo povratio. Bio je sve slabiji", objasnio je Alvarenga. Uprkos Alvarenginim naporima, mladić je jednog jutra preminuo.
Samoća je bila najgori neprijatelj
Ostavši sam, Alvarenga se suočio s novim, možda i težim izazovom - potpunom samoćom. Obećao je preminulom prijatelju da neće pojesti njegovo telo. Šest dana je razgovarao s Kordobinim lešom.
"Pitao sam ga kako je, šta želi da jede. Znao sam da ludim, ali to mi je pomoglo da ne budem sam", priznao je. Na kraju ga je, teškog srca, položio u more. Kako bi sačuvao razum, razgovarao je sam sa sobom, pevao, molio se i zamišljao omiljena jela. "Stvorio bih sebi najukusniji obrok u glavi. Zamišljao sam svaki zalogaj", rekao je.
Ptice koje bi sletele na čamac postale su njegovi sagovornici. Prolazili su meseci u ciklusu lova, očaja i halucinacija. Jednom je kontejnerski brod prošao toliko blizu da je video lica mornara, ali ga nisu primetili. "To me slomilo. Vikao sam, ali me nisu čuli. Tada sam pomislio da se jednostavno bacim morskim psima", ispričao je o najmračnijem trenutku.
Nakon 438 dana, napokon je ugledao kopno. "Protrljao sam oči, mislio sam da sanjam. Ali kad sam se probudio, kopno je i dalje bilo tamo", ispričao je. Bio je to atol Ebon, zabačeni deo Maršalovih Ostrva, udaljen više od 9.000 kilometara od mesta s kojeg je krenuo. Iscrpljen, doplivao je do obale gde su ga pronašli lokalni stanovnici.
Stručnjaci su potvrdili da su okeanske struje mogle da odnesu njegov čamac na tako dalek put. Alvarenga je prošao i poligrafsko testiranje. Kasnije se suočio sa tužbom Kordobine porodice koja ga je optužila za kanibalizam, ali optužbe su odbačene. Povratak u civilizaciju bio je težak; patio je od straha od vode i noćnih mora.
BONUS VIDEO:
