- Кренули смо од идеје да купимо стан у Београду, на кредит, па смо кренули у потрагу, али какво је тренутно стање и понуда у граду, ипак смо одлучили да мало дачекамо са станом и да се пребацимо у природу. Тако смо нашли плац на Дивчибарама и, пошто Ивана такође воли изазове, па смо одлучили да нешто сами научимо, одморимо викендом од једне врсте посла и направимо сами кућицу. Онда је Ивана један викенд рекла: "Хајде баш сад да кренемо", по снегу смо отишли, исцртали прве стопе и нацртали место где ће кућица да буде - прича за "Прву" Анеј.
Чињеница да раде у потпуно другим браншама које никако нису везане за грађевину или архитектуру, значила је да ће знање морати да "краду" на различите начине, али договор су строго поштовали. Када се заврши радна недеља, суботом у пет ујутру би се упутили на Дивчибаре, независно од тога да ли пада киша или снег. Тако су преко 25 викенада прошле године провели на планини, у почетку без крова, воде и струје.
- Ја сам рођена на селу и сам тај прелазак у велики град, Београд, и сад враћање у природу - све је то нормално. Човеку на једном месту увек фали нешто друго. Ја волим природу, Анеј исто толико и нама је изгледало као изазов да пробамо сами да направимо нешто о чему маштамо цео живот. Ко ме зна дуже од пет минута, зна да причам о кућици у шуми, великом дворишту, где можемо да одмарамо и лети и зими. У току короне наћи некога ко хоће да изда своју кућу је био процес и потрага која је трајала данима. Ми сада, иако још увек немамо струју и све завршено, имамо могућност да одемо на два дана или пет сати, али знамо да постоји опција да проведемо време у природи и то је оно што је нас све време водило и гурало да не станемо - додаје Ивана.
Дизајн који су за свој нови дом изабрали је тзв. "а фрејм" или кућица у облику слова "а", а помоћ и подршка да је изграде стизала је са разних страна.
- Ми смо мислили да је то олакшавајућа околност и вероватно јесте. Она је најмање архитектонски захтевна у грађевини. Ми нисмо знали ништа о томе, сад смо нешто научили, али да смо кренули нешто веће од тога, много теже бисмо успели, можда и не бисмо успели сами. Већину одлазака је неко ишао са нама, то су били или наши родитељи, браћа или два друга, Сале и Урош - каже Анеј.
Градња није стајала, нити запињала, највише захваљујући Иваниним менаџерским способностима, а због бројних питања која су добијали током читавог процеса, одлучили су да напредак поделе са корисницима друштвених мрежа.
- Инстаграм смо покренули тек 5 месеци након изградње кућице, јер је телефон био препун слика од напредовања, а питања пријатеља су стално долазила. Анеј је дао предлог да их окачимо, да не бисмо слали свима слике, нек буде ту, као наш дневник градње. Инстаграм је већ привукао људе који желе нешто слично - објашњава Ивана.
Градња кућице је скоро при крају, а Анеј објашњава да су на материјал, плац од осам ари, воду и одласке на Дивчибаре потрошили око 13.000 евра, што би без детаља који недостају било 98 посто трошкова.
- Немамо пуно комшија, тражили смо да је што пространије и да нема пуно кућа да се види. Фалила нам је вода, кад смо бетонирали, понели смо пар балона, али фалило је. Комшијама није било тешко да било шта што имају из своје гараже донесу, изнесу, понуде, увек тај фактор људи који желе да вам помогну је заправо био главни - закључује Ивана.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
