Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
На тој листи налази се преко 1.110 врста, међу којима 540 животињских, а заштиту је добио и пиринејски козорог чија је последња јединка угинула пре четврт века, преноси "Dan".
Фото: Depositphotos/SURZet
На Листи заштићених врста, која је објављена у Службеном листу Црне Горе у издању од 2. октобра, наводи се и животиња "Capra pyrenaica pyrenaica", иако без превода са латинског језика, а на интернету доступни подаци показују да је реч о пиринејском козорогу, чији је последњи примерак угинуо 2000. године у Шпанији.
Из ресора министра Дамјана Ћулафића јуче нису одговорили на питање "Dana" ко је учествовао у изради Правилника о утврђивању Листе заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, на који начин се десило да се на списку нађе и изумрла врста, те да ли је списак врста преузет од стране неке друге државе или институције и да ли су подаци на којима је правилник базиран адекватни реалном стању у природи и нашем простору.
Листа заштићених врста у највећем делу је побројала животиње, биљке и гљиве на латинском језику, док је само део са биљним врстама обухватио и њихове називе на црногорском језику.
Фото: Depositphotos/semenov80
У делу назива појединих заштићених врста коришћени су хрватизми (на пример код "Vipera seoanni" – вероватно баскијска шарка, код које је у загради назначено „осим шпањолских популација“).
Прочитајте још
Заштиту у Црној Гори, када је реч о животињама, имају, између осталих, поједине врсте јежева, средоземна ровка, балканска кртица, мали слепи мишеви, средоземна медведица, прстенаста фока, корзички јелен, срна, лажни кит убица, пругасти делфин, дивокоза, европски бизон.
Под заштитом су и разне врсте смукова (степски, четворопругасти смук...), поскок, шарка, разне врсте гуштера, грчка, шумска и главата морска корњача, као и разне врсте водоземаца, риба, бескичмењака, чланковитих црва, зглавкара, инсеката, мекушаца...
Фото: Фејсбук принтскрин/Radio Borzani Brezovica
Заштиту је добила и биљна врста "Petrolamium crnojevici", недавно откривена на подручју Штитара код Цетиња, захваљујући црногорским научницама Снежани Драгићевић и Снежани Вуксановић и њиховом колеги из Хрватске Боштјану Сурини.
Заштиту, између осталих, имају и јастучаста папрат, алпска пречица, танколисни голиш, Марантова бујад, грчки лук, висибаба, папирнато-бели нарцис, далматински зумбулчић, звончић, црногорска звончица, ловћенски звончац, пелин, жути каћун...
Из Центра за заштиту и проучавање птица ("CZIP") оценили су да нова Листа заштићених врста, иако у појединим сегментима представља корак напред у унапређењу заштите биодиверзитета у Црној Гори, истовремено отвара озбиљна питања која се више не могу третирати као административни пропуст.
Фото: Depositphotos/Netrun78
Исказали су забринутост јер се на новој листи не налазе птице, указујући да је изостављена читава једна велика биодиверзитетска група која обухвата више стотина врста, за чију заштиту постоје јасне међународне и европске обавезе Црне Горе, укључујући оне које произлазе из европске легислативе у области заштите птица.
– Овакав пропуст тешко је назвати обичном грешком. Од институције чија је основна надлежност заштита природе очекује се управо супротно, да приликом доношења подзаконских аката обезбеди потпуну и стручну заштиту врста, као и међусобну усклађеност прописа које сама доноси или на које даје сагласност – саопштено је из те НВО.
Сматрају да је посебно проблематично то што се нова листа заштићених врста налази у директној правној колизији са другим подзаконским актом, правилником о ловним сезонама, на који је исто Министарство екологије претходно дало сагласност.
Фото: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia
– На тај начин имамо ситуацију у којој један подзаконски акт одређену врсту третира као ловну, док је други акт истог државног система третира као заштићену врсту. То није само питање заштите природе. То је питање правне сигурности и примене права. У пракси се поставља потпуно легитимно питање: шта у таквој ситуацији треба да примене инспекција, полиција, тужилаштво и други надлежни органи? Како поступати према лицу које је одстрелило врсту која је према једном пропису ловна, а према другом заштићена? Држава не сме довести своје институције и грађане у ситуацију у којој два важећа подзаконска акта производе међусобно супротне правне последице – поручили су из "CZIP", наводећи да ће у сарадњи са посланицима бити покренута иницијатива за оцену уставности и законитости оба подзаконска акта, са циљем да се утврди њихова међусобна усклађеност и законитост њиховог доношења.
„Дозволили одстрел фламингоса, или сурог орла“
Орнитолог Дарко Савељић истакао је да се, због чињенице да се на Листи заштићених врста не налази ниједна птица, одстрел сурог орла или фламингоса више не сматра кривичним делом. Он је нагласио да је објавом нове листе заштићених врста престало да важи решење из 2006. године о заштити животиња, биљака и гљива.
Фото: Пинтерест/greenMe
– У том решењу се не налазе птице тако да данас када убијете сурог орла, пеликана или фламингоса нисте направили кривично дело јер се ради о врстама које не уживају апсолутно никакву заштиту у Црној Гори – истакао је Савељић.
Он је нагласио да у предлагању ове листе није учествовала Агенција за заштиту животне средине, иако је, како истиче, то тако требало да буде по закону.
БОНУС ВИДЕО
