Ова појава довела је до развоја бројних теорија завера, а Гејтс је у својој објави дао детаљно објашњење и понудио решење.

Његову објаву преносимо у целости:

Фото: Stefan JERREVANG/AFP/Profimedia

 

– Док сам одрастао у Сијетлу, авиони су били свуда. "Boeing" је био највећи послодавац у том крају и чинило се да је готово свака одрасла особа коју сам познавао била на неки начин повезана са том компанијом. Комшије, породични пријатељи, па чак и неколико мојих наставника у неком тренутку су радили у авио-индустрији. Сећам се да сам гледао авионе који су прелетали изнад моје куће и размишљао о инжењерима који су их направили – почео је причу Гејтс.

– Данас, много деценија касније, и даље често размишљам о авионима. Они значајно доприносе климатским променама и представљају један од главних фокуса нашег рада у организацији "Breakthrough Energy". Авио-саобраћај је један од сектора привреде који је најтеже декарбонизовати. Само одржавање путничког авиона тешког 40 тона у ваздуху представља инжењерско чудо. Пронаћи начин да се то уради без додавања значајне тежине и уз одржавање неопходних безбедносних стандарда није нимало лако.

 

 

– Сви знају да авиони производе емисије угљеника када сагоревају авионско гориво. Како би се смањиле емисије на краћим и регионалним летовима, развијају се електрични и хибридни авиони. За дуже летове потребна су одржива авионска горива, односно "SAF", која могу да се користе у постојећим моторима и омогуће њихов погон уз знатно мање емисије током целог животног циклуса горива. На оба поља одвија се изузетан рад, али још смо годинама далеко од њихове масовне употребе.

– Али авионско гориво није једини начин на који авиони загревају планету. Кондензациони трагови, уобичајено познати као "contrails", односно кондензациони трагови иза авиона, представљају још један значајан фактор климатских промена.

– О кондензационим траговима постоје бројне заблуде. Неки их називају "chemtrails" и верују да садрже отровне хемикалије. Стварност је много мање драматична: то су само облаци.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Tube Indian (@tube.indian)

 

– Кондензациони трагови су ненамеран нуспроизвод авионског саобраћаја и нико намерно не исцртава линије на небу. Заправо, истраживачи траже начине да спрече њихово настајање, не зато што су отровни, већ зато што загревају планету. Наука која објашњава како до тога долази веома је занимљива.

– Можда сте приметили да неки авиони остављају кондензационе трагове, док их други не остављају. Авион мора да прође кроз слој ваздуха одговарајуће температуре и влажности. Ако се то догоди, вода се кондензује око ситних честица чађи које излазе из авионског мотора и замрзава се у кристале леда. Већина кондензационих трагова брзо нестане и нема утицаја на климу. Али у одговарајућим условима, неки могу да опстану, шире се сатима и претворе у цирусне облаке.

– Цирусни облаци су природна појава. Ако сада погледате кроз прозор, постоји велика шанса да их видите на небу. (То су високи, танки облаци који изгледају попут потеза четком.) Цирусни облаци су једна од најчешћих врста облака и имају кључну улогу у регулисању температуре планете.

 

 

– Попут природних цирусних облака, кондензациони трагови одбијају Сунчеву светлост која улази у нашу атмосферу и апсорбују топлоту пре него што она успе да је напусти. То је у реду током дана, али ноћу кондензациони трагови задржавају топлоту која би иначе отишла у свемир. Управо те кондензационе трагове који доприносе загревању треба спречити.

– Постојани кондензациони трагови одговорни су за око половину повећања температуре које изазива авио-саобраћај. Када бисмо их уклонили, могли бисмо да елиминишемо до 2 одсто укупног глобалног загревања. То би коштало мање од 10 долара по тони избегнутих емисија (вероватно око један или два долара), у поређењу са 130 или више долара по тони за одржива авионска горива ("SAF"). То је невероватан ефекат за тако релативно јефтину интервенцију.

– У поређењу са другим климатским интервенцијама, релативно је једноставно спречити настанак кондензационих трагова. Знамо који су услови потребни за њихово стварање и знамо како да их пронађемо. Ако можемо да променимо путању којом авион лети како би избегао те зоне, можемо да спречимо настанак оних трагова који доприносе климатским променама.

 

 

– Преусмеравање авиона како би се избегли одређени атмосферски услови није ништа ново. Сваки лет којим сте икада путовали имао је путању осмишљену тако да се турбуленција сведе на најмању могућу меру и избегне лоше време. Понекад је та путања најкраћа раздаљина између полазног града и одредишта, а понекад подразумева нешто дужи лет. Авио-компаније узимају то одступање у обзир приликом планирања летова, тако да га готово никада не приметите. Исти приступ можемо да применимо и на кондензационе трагове.

– Да бисмо избегли већину подручја у којима настају кондензациони трагови који доприносе загревању, било би потребно променити путање само 5 одсто летова широм света. Када авио-компанија поднесе план лета за одређени лет, обично 4 до 8 сати пре поласка, може да унесе све потребне измене како би избегла подручја у којима би настали кондензациони трагови који доприносе загревању. Та подручја на небу углавном су уска. Зато је, уместо њиховог заобилажења, најефикасније обично летети мало испод или изнад те зоне.

– Можда се питате: „Али шта је са додатним горивом које се потроши због избегавања зона у којима настају кондензациони трагови?“ То је добро питање и важна ствар коју треба узети у обзир. Иако је тачно да преусмеравање летова како би се избегли кондензациони трагови може да доведе до веће потрошње горива, стварност је да је та количина толико мала, свега око 0,1 одсто више горива када се посматрају сви летови, да је њен допринос климатским променама много мањи од доприноса потенцијалног кондензационог трага. А додатно гориво је још мање важно како се буду ширила чистија горива, попут одрживих авионских горива ("SAF").

– Користи од спречавања настанка кондензационих трагова су неоспорне. Питање је како да њихово избегавање постане стандардна пракса. Помогао сам да покренемо непрофитну организацију "Contrails.org", која спроводи изузетна истраживања овог проблема и развија софтвер отвореног кода који авио-компаније могу да користе за планирање рута. (Препоручујем да погледате мапу кондензационих трагова на њиховом сајту.)

– Заиста је сјајно видети сва партнерства која су успостављена како би се овај посао спровео. Прошле године, "Contrails.org" је удружио снаге са компанијом "American Airlines" и "Google Research" како би обавили више од 100 летова уз избегавање зона у којима настају кондензациони трагови, а сада са партнерима раде на значајној студији коју подржава британска влада, под називом „Операција Плаво небо“. Током ове и наредне зиме, неким летовима који пролазе кроз ваздушни простор Шанвик, западно од обале Велике Британије, контрола летења ће незнатно мењати руте како би се избегло стварање кондензационих трагова. Радујем се резултатима. Што се више истраживања буде спроводило, то ће бити јасније колико је овај посао важан. Уз одговарајућу сарадњу, можемо да проширимо овај напор и остваримо огроман утицај.

– Истовремено, свестан сам да нисам идеална особа за писање о овој теми. На крају крајева, летим приватним авионима. Смањење тог доприноса је одговорност коју схватам озбиљно, због чега се старам да сваки лет којим путујем прати руту којом се избегава стварање кондензационих трагова који доприносе загревању. Такође користим одрживо авионско гориво ("SAF") када летим и у потпуности надокнађујем емисије из авио-саобраћаја своје породице.

– Велико питање у вези с овим радом јесте да ли постоји довољно подстицаја да авио-компаније прихвате ову праксу. Избегавање турбуленција је питање безбедности, а уједно је и добро за пословање. Путници не воле турбуленције, а у најгорем случају снажне турбуленције могу да изазову повреде. Економске користи од избегавања кондензационих трагова мање су очигледне, због чега "Contrails.org" свој софтвер нуди бесплатно. (Авио-компаније плаћају претплату на системе за планирање летова који им, између осталог, помажу да планирају летове у складу са временским условима.) Ипак, надам се да ће избегавање кондензационих трагова постати део процеса модернизације контроле летења који се тренутно одвија у земљама широм света.

– Када сам први пут сазнао за кондензационе трагове и видео прорачуне, нисам могао да верујем. Како то мислите да уз веома мале трошкове можемо да елиминишемо до 2 одсто укупног глобалног загревања? За само један или два долара по тони можемо да уклонимо нешто што загрева планету. То је напредак који сада морамо да остваримо док се друге иновације развијају и примењују у широј мери – објавио је Бил Гејтс на свом сајту "GatesNotes".

(GatesNotes)

БОНУС ВИДЕО