12. октобар - Михољдан: Наступа права јесен, ово су обичаји

Михољдан у српској и православној традицији заузима важно место и за њега се везују бројни обичаји и народна веровања, највише везана за време.

Православна црква и њени верници 12. октобра прослављају Михољдан празник посвећен преподобном Киријаку Отшелнику, великом хришћанском подвижнику и пустињаку. У српском народу овај празник има посебно место, а за њега се везују бројна веровања и обичаји.

Са Михољданом се повезује и познато михољско лето - кратко раздобље топлог и пријатног времена усред јесени.

Ко је био Свети Киријак Отшелник

Преподобни Киријак рођен је у Коринту, у хришћанској породици. Још као младић одлучио је да свој живот посвети вери, па је са 18 година отишао у Јерусалим, где је започео монашки живот. Велики део живота провео је у манастирима и пустињама Палестине, у молитви, посту и строгом подвигу. Према његовом житију, био је познат по изузетној духовној снази, али и као исцелитељ болесних и утешитељ људи који су патили. Живео је веома дуго, а предање наводи да је доживео 109 година. Упокојио се 557. године.

Свети Киријак се у црквеном предању памти као велики подвижник, човек који је бежао од људске славе и читав живот посветио молитви, уздржању и вери.

Зашто се празник зове Михољдан?

Назив Михољдан у вези је са Светим Михаилом, односно празником освећења цркве Светог Михаила, који се у старим календарима помиње уз овај датум. Временом је у српском народу назив Михољдан постао уобичајен за празник Светог Киријака Отшелника.

Михољдан је непокретан празник и сваке године обележава се 12. октобра по новом календару, односно 29. септембра по старом.

Одакле назив михољско лето?

Михољдан се у народној традицији посебно повезује са лепим, топлим јесењим данима. Када се након првих захлађења поново појаве сунчани и готово летњи дани, тај период назива се михољско лето.

Иако је јесен већ увелико почела, управо око Михољдана некада наступи кратко затопљење. Због тога се овај празник у народној традицији везује за својеврсну границу између топлијег дела године и праве јесени.

Који су обичаји за Михољдан у Србији?

Михољдан је у појединим породицама крсна слава, па се празник обележава у дому уз славски колач, жито, вино, молитву и окупљање породице. Као и код других слава, суштина није у самој трпези, већ у молитви, захвалности и сећању на светитеља који се слави.

У појединим крајевима Србије постоје и заветине, сабори и друга окупљања посвећена овом дану.

За Михољдан се везује и једно старо народно правило - да на овај дан не би требало започињати велике кућне послове, док се послови ван куће који не могу да чекају зиму могу привести крају. Ово је, међутим, део народног обичаја и веровања, а не црквена заповест.

Михољдан је нарочито био значајан људима који су се бавили пољопривредом, јер је долазио у време када се завршавао велики део јесењих радова и припремало за зиму.

Да ли се на Михољдан пости?

Пост не одређује сам празник, већ дан у недељи на који Михољдан пада. Ако празник падне у среду или петак, трпеза је посна, док се осталим данима не пости због самог Михољдана.

Ове 2026. године Михољдан пада у понедељак, 12. октобра, па се не пости.

(Лепа и срећна)

БОНУС ВИДЕО: