Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Miholjdan u srpskoj i pravoslavnoj tradiciji zauzima važno mesto i za njega se vezuju brojni običaji i narodna verovanja, najviše vezana za vreme.
Pravoslavna crkva i njeni vernici 12. oktobra proslavljaju Miholjdan praznik posvećen prepodobnom Kirijaku Otšelniku, velikom hrišćanskom podvižniku i pustinjaku. U srpskom narodu ovaj praznik ima posebno mesto, a za njega se vezuju brojna verovanja i običaji.
Sa Miholjdanom se povezuje i poznato miholjsko leto - kratko razdoblje toplog i prijatnog vremena usred jeseni.
Ko je bio Sveti Kirijak Otšelnik
Prepodobni Kirijak rođen je u Korintu, u hrišćanskoj porodici. Još kao mladić odlučio je da svoj život posveti veri, pa je sa 18 godina otišao u Jerusalim, gde je započeo monaški život. Veliki deo života proveo je u manastirima i pustinjama Palestine, u molitvi, postu i strogom podvigu. Prema njegovom žitiju, bio je poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi, ali i kao iscelitelj bolesnih i utešitelj ljudi koji su patili. Živeo je veoma dugo, a predanje navodi da je doživeo 109 godina. Upokojio se 557. godine.
Sveti Kirijak se u crkvenom predanju pamti kao veliki podvižnik, čovek koji je bežao od ljudske slave i čitav život posvetio molitvi, uzdržanju i veri.
Pročitajte još
Zašto se praznik zove Miholjdan?
Naziv Miholjdan u vezi je sa Svetim Mihailom, odnosno praznikom osvećenja crkve Svetog Mihaila, koji se u starim kalendarima pominje uz ovaj datum. Vremenom je u srpskom narodu naziv Miholjdan postao uobičajen za praznik Svetog Kirijaka Otšelnika.
Miholjdan je nepokretan praznik i svake godine obeležava se 12. oktobra po novom kalendaru, odnosno 29. septembra po starom.
Odakle naziv miholjsko leto?
Miholjdan se u narodnoj tradiciji posebno povezuje sa lepim, toplim jesenjim danima. Kada se nakon prvih zahlađenja ponovo pojave sunčani i gotovo letnji dani, taj period naziva se miholjsko leto.
Iako je jesen već uveliko počela, upravo oko Miholjdana nekada nastupi kratko zatopljenje. Zbog toga se ovaj praznik u narodnoj tradiciji vezuje za svojevrsnu granicu između toplijeg dela godine i prave jeseni.
Koji su običaji za Miholjdan u Srbiji?
Miholjdan je u pojedinim porodicama krsna slava, pa se praznik obeležava u domu uz slavski kolač, žito, vino, molitvu i okupljanje porodice. Kao i kod drugih slava, suština nije u samoj trpezi, već u molitvi, zahvalnosti i sećanju na svetitelja koji se slavi.
U pojedinim krajevima Srbije postoje i zavetine, sabori i druga okupljanja posvećena ovom danu.
Za Miholjdan se vezuje i jedno staro narodno pravilo - da na ovaj dan ne bi trebalo započinjati velike kućne poslove, dok se poslovi van kuće koji ne mogu da čekaju zimu mogu privesti kraju. Ovo je, međutim, deo narodnog običaja i verovanja, a ne crkvena zapovest.
Miholjdan je naročito bio značajan ljudima koji su se bavili poljoprivredom, jer je dolazio u vreme kada se završavao veliki deo jesenjih radova i pripremalo za zimu.
Da li se na Miholjdan posti?
Post ne određuje sam praznik, već dan u nedelji na koji Miholjdan pada. Ako praznik padne u sredu ili petak, trpeza je posna, dok se ostalim danima ne posti zbog samog Miholjdana.
Ove 2026. godine Miholjdan pada u ponedeljak, 12. oktobra, pa se ne posti.
BONUS VIDEO:
