Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Овај брачни пар са две мале ћерке живи у Магдебургу, где се покрајински парламент Саксоније-Анхалт у уторак први пут састао након што је "AfD" остварио најбољи резултат у својој историји и дошао у позицију да формира прву регионалну владу крајње деснице у Немачкој од Другог светског рата.
На првом заседању, парламент са 83 посланика изабрао је Тобијаса Рауша из "AfD"-а за председника парламента. То место традиционално припада највећој странци и његов избор представљао је први симболичан успех "AfD"-а. Нови покрајински премијер вероватно неће бити изабран пре децембра.
Фото: Michael Brandt/Stefanie Loos/Georg Wendt/AFP/Profimedia
– Лоше је, овде смо изградили своје животе, заиста смо волели да живимо овде, али сада више немамо осећај да смо добродошли – рекла је Ахрас, која је 2018. године побегла из Хомса у Немачку.
Она течно говори немачки и ради као лекарка у локалној болници, где завршава специјализацију из интерне медицине.
Ахрас носи хиџаб и каже да на послу осећа да је цењена, али да је у последње време доживела непријатељске реакције док је куповала у продавници и да се више не осећа безбедно када увече излази из куће. Осећај да не припада друштву постао је посебно снажан након избора.
Прочитајте још
– Наша деца овде никада неће бити прихваћена као Немци – рекла је она за "Associated Press".
Од доласка милион миграната 2015. године однос према њима се променио
Расположење у немачком друштву данас је потпуно другачије него пре десет година, када је Немачка под канцеларком Ангелом Меркел примила више од милион миграната из ратом погођених земаља попут Сирије, Ирака и Авганистана.
Многи од њих су изградили нове животе, научили језик и пронашли посао.
Међутим, како су се економски проблеми Немачке погоршавали, од спорог привредног раста и високе инфлације до растућих цена енергената, погоршавао се и однос јавности према новим досељеницима.
"AfD" и други критичари имиграције оптуживали су мигранте да доприносе проблемима са којима се земља суочава.
Ова странка, основана пре 13 година, посебно брзо је добила подршку у некадашњим комунистичким и економски слабијим источним покрајинама, међу којима је и Саксонија-Анхалт.
Подршка јој расте и на савезном нивоу, где је тренутно најјача опозициона странка и води у појединим истраживањима јавног мњења.
Победа "AfD"-а у Саксонији-Анхалт показала је да странка успева да искористи незадовољство грађана и због тема које превазилазе њену кључну политику ограничавања имиграције, док се влада канцелара Фридриха Мерца суочава са проблемима у покушају да покрене немачку економију.
Успех "AfD"-а узнемирио је мигранте, али и део Немаца који су веровали да је њихова земља, имајући у виду искуство из нацистичке прошлости, имуна на национализам.
Мигранти страхују од нових депортација
И даље није извесно да ће "AfD" формирати следећу покрајинску владу у Саксонији-Анхалт. На изборима 6. септембра недостајала су јој три посланичка места за већину.
Ипак, многи имигранти и избеглице страхују да би, уколико крајње десничарска странка преузме покрајинску владу, могла да спроведе своја предизборна обећања, укључујући већи број и убрзане депортације, као и ограничавање пријема тражилаца азила.
Још нема података који би показали да је број расистичких инцидената порастао од избора, али Ундра Дреслер, извршна директорка Мреже мигрантских организација Саксоније-Анхалт, каже да су саветовалишта преоптерећена.
– Саветовалишта су изузетно заузета, телефони не престају да звоне, термини за саветовање су попуњени, а људи имају огромну потребу за саветом и подршком – рекла је Дреслер.
Она наводи да су неки људи већ отишли, да други размишљају о одласку, док су појединци одлучили да остану.
– Остаћу. Нећу прихватити овакве услове. Сада, више него икад, желим да се укључим – рекла је, према њеним речима, једна од особа које су одлучиле да остану.
Један од оних који намеравају да остану је и Мохамед Алдабаг, фармацеут из Хомса који је 2015. године, на врхунцу грађанског рата у Сирији, побегао у Немачку.
Те године стотине хиљада људи прешле су Медитеран у несигурним гуменим чамцима у нади да ће пронаћи безбеднију будућност у Европи.
– Било је веома добро искуство живети у Немачкој током протеклих десет година. Овде сам поново изградио свој живот и нећу дозволити никоме да ми то одузме – рекао је Алдабаг (34), отац двоје мале деце који ради у апотеци у Магдебургу.
И он каже да је доживљавао расизам, али сматра да су квалификовани радници попут њега, као и бројни страни лекари који раде у Немачкој, потребни тој земљи и да друштво не може себи да приушти да се према њима лоше опходи.
"AfD" не жели стране раднике упркос недостатку стручњака
Програм "AfD"-а за Саксонију-Анхалт не одбацује миграцију радне снаге у потпуности, али предвиђа веома селективан приступ запошљавању страних радника.
Странка изричито предлаже да се одустане од регрутовања радника које описује као „културно стране“, као и да се укине покрајински програм намењен подршци интеграцији страних квалификованих радника, наводи Рахим Хаџи, професор социјалних и здравствених служби на Универзитету примењених наука Магдебург-Стендал.
– То отвара једно суштинско питање. Како покрајина са све старијим становништвом и растућим недостатком радне снаге планира да обезбеди потребан број стручних радника ако значајно ограничи круг међународних радника које је спремна да ангажује? – упитао је Хаџи.
Према подацима за август, више од једног од четири лекара, односно 27,1 одсто лекара у болницама Саксоније-Анхалт, нема немачко држављанство, показало је истраживање организације "Mediendienst Integration", која се бави истраживањем миграција у Немачкој.
– Желимо да допринесемо добробити друштва овде. Потребни смо. Ми нисмо црне овце ове земље – рекао је Алдабаг.
Застао је, а затим додао:
– Али ако више не будемо добијали поштовање, преселићемо се у неку другу покрајину у којој "AfD" нема толику подршку.
БОНУС ВИДЕО
