Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Та представа о аутомобилима више не одговара стварности.
– Нови аутомобили су за приватност „ноћне море на точковима“ јер прикупљају огромне количине личних података – закључио је један истраживач из Мозила Фондације који се бавио односом произвођача аутомобила према приватности.
Ако мислите да је у питању параноја – нажалост није, јер и званично произвођачи аутомобила објављују у својим политикама приватности да могу прикупљати податке о возачу и путницима, од понашања и психолошког профила, ставова, узраста и пола, интелигенције и способности, до сексуалне активности, биометријских, здравствених и генетских података, пише сајт "Super registracija".
Фото: Adam Melnyk / Alamy / Profimedia
Некада то сазнамо након неког цурења података, а многи и не слуте колико података њихов аутомобил заправо прикупља и дели, преноси Б92.
У овом тексту пишемо о томе које податке савремени аутомобили прикупљају и деле, те отварамо питање да ли је уопште могуће заштитити приватност у савременом аутомобилу.
Прочитајте још
Од аутомобила са путним рачунаром до рачунара на точковима
Не тако давно почели су се уграђивати први путни рачунари у аутомобилима. Давали су увид у просечну и тренутну потрошњу горива, спољну температуру, процену колико возило може да пређе са расположивим горивом у резервоару и можда још нешто.
Већ данас то изгледа као давна прошлост, јер се данас уграђују напредни системи за помоћ возачу (ADAS од "Advanced Driver Assistance Systems") који представљају сложену мрежу сензора, камера, радара и софтвера који непрекидно скенирају, снимају и анализирају возило, околину и самог возача.
Модерни аутомобили данас све више личе на рачунаре на точковима, а рачунари, за разлику од брисача, каиша или свећица, чувају и деле податке. Да ли сте икада размишљали о томе шта тачно прати и снима ваш аутомобил, коме све на крају оде то што забележи и шта можете да урадите поводом тога? Ови подаци дефинитивно не остају само у меморији возила.
Савремена технологија у аутомобилима
Електронских контролних јединица (ECU) у аутомобилима има већ деценијама, али их је у новијим моделима далеко више него раније: има их у вратима, моторном простору, точковима, а према проценама из индустрије код најопремљенијих возила број иде и до 150.
Исти извори наводе да неки аутомобили генеришу и до 25 гигабајта података на сат, а то су подаци из извештаја који су већ застарели. Колико генеришу данас можемо само да нагађамо.
Неки део тога представљају безазлени али корисни подаци: температура мотора и кабине, притисак у гумама, рад кочионих система... Проблем почиње када се баци поглед на дугачак списак осталих података које возило прикупља.
Савремени аутомобил има микрофоне за гласовне команде, камере за праћење возача и околине, SIM картицу и GPS. Неки модели користе биометријске податке попут препознавања лица и отиска прста.
Када телефон повежете са инфотејмент системом, ауто добија приступ контактима, порукама и историји локација. Ако возач предуго гледа са стране – на пример у сувозача, ауто га упозорава, што значи да стално проверава где вам је поглед, тј. снима возача.
Све то најчешће има неко лепо и племенито оправдање: безбедност, удобност, хитна медицинска помоћ или помоћ на путу. Са друге стране, постоје и отворена шокантна признања који се све подаци чувају, а некада се за то сазна тек када процуре.
Компанија "Nissan America" у својој политици приватности отворено наводи да прикупља широк спектар података, укључујући и оне који се односе на сексуалну активност, здравствене дијагнозе и генетске информације, али не прецизира на који начин то чини. Наводе да податке о „преференцама, карактеристикама, психолошким склоностима, предиспозицијама, понашању, ставовима, интелигенцији, способностима и афинитетима” потрошача могу да деле и продају посредницима у трговини подацима, органима за спровођење закона и другим трећим странама.
Ко је заинтересован за ваше податке?
Подаци имају своју цену на брзорастућем тржишту података. Једна консултантска кућа је одавно проценила да би тржиште података из повезаних возила могло вредети између 450 и 750 милијарди долара (годишње) до 2030!
Процена је, додуше, касније ревидирана наниже јер је комерцијализација података ишла спорије него што се тада очекивало, али порука је јасна и непромењена: аутомобилска индустрија у вашим подацима види нови извор могућности и прихода.
Многи произвођачи јавно признају да се возачи и путници профилишу, да се процењују њихове психолошке па чак и сексуалне склоности, ставови, афинитети, здравствене дијагнозе и генетске информације.
Како то изгледа у пракси најбоље ће показати конкретни примери. Програм "Smart Driver" компаније "General Motors", који се представљао као помоћ за безбедније возаче, према наводима Савезне трговинске комисије (FTC) бележио је локацију и понашање у вожњи.
Подаци су доспевали до посредника, а они су их обликовали у извештаје за осигуравајуће куће. Када је возач добио поскупљење премије осигурања од 80% постало је јасно да је неко поделио белешке о вожњи (тачније: преко 600 записа сниманих и на сваке 3 секунде).
GM је програм укинуо, а FTC је окончао случај обавезујућом одлуком да GM не сме да дели податке о локацији и понашању возача са кредитним бироима и сличним агенцијама, а за прикупљање и дељење података мора да тражи изричиту сагласност возача. Али, GM није изузетак...
Истраживање Конзјумер рипортса ("Consumer Reports") из 2025. обухватило је хиљаде страна политика приватности и упите упућене ка 15 великих произвођача. Закључак је био такав да готово сви произвођачи који продају возила у САД прикупљају такозване податке о понашању возача, а део њих се дели са трећим странама.
Произвођачи углавном тврде да имају сагласност и да податке деле само са „поузданим партнерима", али већина није спремна да наведе ко су ти партнери. "Ford" је јавно рекао да не продаје податке из повезаних возила посредницима, а "Toyota" да их не продаје директно, али има повезану фирму која их уз сагласност корисника може прослеђивати осигуравачима.
Процена које нисте ни свесни
Стручњаци упозоравају да "driver score" личи на кредитну способност и да може неправедно оштетити возача. У медијима и на друштвеним мрежама кружи друга прича о власнику чији је ауто сваког дана у исто време бележио за длаку „избегнут судар са малим објектом".
И он је добио скупљу премију осигурања, а о својим безбедносним инцидентима је сазнао када је затражио приступ подацима. Испоставило се да је то његова мачка која га је дочекивала кад би долазио кући и паркирао свој ауто.
Сензори не разликују кућног љубимца који се радује власнику и иде му у сусрет од неке реалне ризичне ситуације; алгоритми не знају за овај контекст.
Задирање у приватност и тамо где бисте најмање очекивали
Ројтерс је објавио да су запослени у "Tesla" између 2019. и 2022. путем интерног система за размену порука међусобно делили понекад веома интимне снимке и слике које су забележиле камере у возилима.
Програм који су користили могао је да прикаже и локацију снимка, што би могло открити где је снимак настао или где власник живи, иако "Tesla" у свом обавештењу тврди да су снимци анонимни и нису повезани са возилом. Слике су, како се наводи, пролазиле кроз руке радника како би „обучавали“ систем за аутономну вожњу. Било је ту и голишавих снимака и слика...
Да се не ради о неком инциденту и нестандардном понашању запослених потврђује и случај "Tesla" у Кини. Због сличних страхова кинеска војска је још пре 5 година издавала препоруке везане за вожњу и паркирање "Tesla" у војним комплексима, стамбеним насељима војске, а према другим извештајима и у државним предузећима у појединим индустријама.
Озбиљна цурења података и пропусти у заштити нису неуобичајени у ауто индустрији – није усамљен случај да запослени у компанији "Tesla" радознало гледају снимке забележене камерама аутомобила, и неки други гиганти као што су "Volkswagen" или "Toyota" имају случајева цурења личних података милиона својих клијената.
А за "Toyota" је забележно да је имала невероватних 12 политика приватности у току Мозилиног истраживања. Чак и када политика приватности не делује да претерано задире у приватност, питање је колико им је за веровати када знамо да постоји пракса привидног залагања за заштиту приватности потрошача, док се у стварности то не спроводи (тзв. "privacy washing").
Тешко је поверовати да се придржавају принципа самоограничења и минимизације података, тј. прикупљања података који су примерени, битни и ограничени на оно што је неопходно у односу на сврху обраде.
Возачи старијих аутомобила могу са неверицом читати о томе докле је то све отишло у „шпијунажи“ у последњих 5 година. Мало возача размишља уопште о томе да произвођач аутомобила зна: Где сте били јуче. Са ким сте били. Кога сте све позивали и о чему сте причали … и да ти исти произвођачи аутомобила разрађују планове о томе како што боље уновчити ове податке.
БОНУС ВИДЕО
