Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Мало познати детаљи из обичног, свакодневног живота Ива Андрића откривају другу страну великог писца.
Књига "Ко је био Иво Андрић", коју је приредила Жанета Ђукић Перишић, представља збир аутентичних сећања на Ива Андрића из угла његових савременика – школских другова, пријатеља, писаца, дипломата, суседа, рођака, политичара и познаника.
Фото: Mondadori Portfolio / Sipa USA / Profimedia
Јутарњи ритуал
У поменутој књизи постоји запис Милосаве Пузић, која је дуго година била Андрићева кућна помоћница.
– Свакога јутра, морала сам гос’н Андрића да пробудим тачно у осам сати, ни минут касније! Донела бих му чист баде мантил, са којим је одлазио у купатило. После јутарњих припрема, купања и бријања – чекао га је врео чај. Није имао омиљени чај: штавише – инсистирао је да сваког јутра пије чај различитог укуса – једно је од сећања Милосаве.
Прочитајте још
Андрић је био праведан, али понекад и строг, додаје кућна помоћница.
– Једном приликом, заборавила сам да уз ћасицу за шећер, коју сам му сервирала поред чаја, донесем кашичицу. Одмах сам то приметила и извинила се. "Нема извињења, Милка, човек мора бити сабран! Ви сте овде да бринете о мени и баки – па то молим вас и радите", рекао јој је тада.
Да ли је гос’н Андрић код куће?
Милосава је детаљно и описивала свакодневне активности нашег нобеловца.
- Пред излазак у прву јутарњу шетњу, која није трајала дуже од 45 минута, сео би на столицу у великом предсобљу стана и ја бих му помогла да обује ципеле. Излазио је на велика врата. (Ја сам имала своја мала врата, за послугу, и користила сам искључиво њих). Док је гос’н Иво шетао, правила сам ручак и обавезно свеже цеђени сок – који је пио по повратку. Током преподнева, Андрић је сатима седео у соби и радио. Тада је обично долазила Вера Стојић, која му је помагала (прим. аут. Стојићева је била дугогодишњи Андрићев лични секретар, касније и извршилац његовог тестамента и први управник Задужбине Иве Андрића, коју је водила да своје смрти, децембра 1988. године). У преподневним сатима, често су на врата долазили разни људи: ја сам отварала врата, упитала за име и презиме и брзо трчала у радну собу, да проверим "да ли је гос’н Андрић код куће"… Ако их хоће – ја их онда пустим.
KEYSTONE Pictures USA / Zuma Press / Profimedia
Више пута су га у шетњи оџепарили
Помоћница у својим записима открива да се Андрићу, током дневних шетњи, често догађало да буде опљачкан.
- После ручка, Андрић се увек одмарао у својој соби, а око три поподне ишао у шетњу после које га је опет чекао свеж сок. Неколико пута се догодило да га у шетњи оџепаре. Уђе тако Андрић у кућу, пресеченог сакоа или мантила и каже: "Милка, ја немам ништа!" Новчаник или документа смо обично налазили после неколико дана пред кућним вратима: када касније схвате да су оџепарили нобеловца – они му документа или новчаник кришом донесу и оставе на праг стана.
Изување забрањено
Занимљива је и анегдота везана за изување гостију.
– Сећам се, није давао да се гости у нашој кући изувају. Једном приликом, у почетку рада у кући Иве Андрића, замолила сам неке госте да се изују, биле су им прљаве ципеле. Андрић ме је укорио: "Аман, Милка, не приличи да господин у оделу или дама у штикли иду без обуће, боси, зато је свет измислио усисивач!" – наводи Милосава Пузић.
БОНУС ВИДЕО:
