Дело је достигло такву популарност да су га интерпретирали и оркестри савезничких армија.
Чувени „Марш на Дрину“, традиционалну, популарну корачницу, која је постала симбол храбрости српске војске у Првом светском рату, Станислав Бинички је, мало је познато, компоновао у - Ваљеву.
Препознатљиву композицију посветио је првој победи српске војске, која је на Церу до ногу потукла неупоредиво надмоћнију аустроугарску армаду.
Чињеницу да је Станислав Бинички, познати српски композитор, диригент и педагог, војни капелник, оснивач првог Београдског војног оркестра и Музике краљеве гарде, који је са Мокрањцем и Костом Манојловићем утемељио Српску музичку школу, „Марш на Дрину“ написао у Ваљеву, из заборава је отргнуо Здравко Ранковић, директор и уредник Издавачке куће „Колубара“. Припремајући велики народни календар „Колубара“ за наредну годину, који ће бити умногоме посвећен и јубилејима Првог светског рата, наишао је Ранковић на тај занимљив податак.
Фото: Зоран Јовановић Мачак/Вечерње новости
- Димитрије Ђорђевић из Параћина, некадашњи војни музичар, пре пола века оставио је писани траг да је „Марш на Дрину“ компонован у Ваљеву 1914. године где се Бинички затекао са Врховном командом - каже Ранковић.
- Као војни музичар српске војске за време Првог светског рата, ученик Биничког и његов стални пратилац, изнео је податак да је марш компонован када је Комбиновани пук, под командом пуковника Стојановића у храбром налету преко Дрине протерао надмоћнију аустроугарску војску. Марш је Бинички посветио том пуку и његовом команданту.
Доцније, на Солунском фронту, као и у време турнеје српске војне музике по Француској, на којој је и Ђорђевић учествовао, „Марш на Дрину“ је достигао такву популарност да су га интерпретирали и оркестри савезничких армија. Церска битка вођена је од 16. до 19. августа 1914. године, храбри пуковник Стојановић, који се по неким изворима звао Миливоје, а саборци су га ословљавали са Брка, погинуо је на тој планини. Дринска дивизија, коју су већма чинили Ваљевци, Ужичани и Шапчани, уз звуке „Марша на Дрину“ 12. октобра 1918. године марширала је кроз тек ослобођени Ниш.
Прочитајте још
- Пре пола века, „Марш на Дрину“ Станислава Биничког био је изузетно популаран у многим европским земљама - каже Ранковић.
- Кад је Иво Андрић добио Нобелову награду, шведским и другим скандинавским издавачима, заинтересованим и за друга уметничка дела нашег поднебља, ова композиција Биничког чинила се повезаном са Андрићевим романом „На Дрини ћуприја“. Грамофонске плоче са „Маршом на Дрину“ постале су истински бестселери. То уметничко дело извођено је у разним аранжманима и обрадама.
Фото: Архива Новости
Умало химна
Почетком шездесетих година прошлог века настали су стихови Милоја Поповића, новинара и песника, који су често певани уз ову музику. Први их је извео хор КУД „Иво Лола Рибар“ из Београда. Касније, деведесетих година, кад је бирана химна Србије, у најужем избору био је
- „Марш на Дрину“.
Текст гласи:
„У бој крените јунаци сви Крен’те и не жал’те живот свој
Цер да чује твој,
Цер нек види бој
А река Дрина славу, храброст И јуначку руку српског сина. Пој, пој, Дрино, водо хладна ти Памти приче кад су падали Памти храбри строј који је
Пун огња, силе, снаге протерао Туђина са реке наше драге.
Пој, пој Дрино, причај роду ми Како смо се храбро борили Певао је строј, војев’о се бој крај хладне воде Крв је текла крв се лила Дрином због слободе.“
И заиста, „Марш на Дрину“, сем као оригинални састав за војни оркестар, нашао се на репертоару „Смака“, „Лајбаха“, „Шедоуза“, Џонија Штулића... Тако је и у Србији нагло порасло интересовање за ову корачницу.
- „Марш на Дрину“ постао је толико популаран да је по њему назван чувени филм Жике Митровића посвећен победи српске војске у Церској бици - каже наш саговорник.
- Сем што је у овом граду написана популарна композиција, већи део филма Жике Митровића 1963. године сниман је управо овде, у Тешњару, чувеној трговачкој старој чаршији. Тако је „Марш на Дрину“ остао судбински везан за Ваљево...
Фото: Архива Новости
Драматична седница
Сем чињенице да је у Ваљеву компонован „Марш на Дрину“, у календару „Колубара“ за наредну годину открићемо и да је овде два месеца 1914. године излазио први и једини дневни лист у граду „Велика Србија“ - каже Ранковић.
- У Ваљеву, у згради садашњег Вишег суда, одржана је историјска, драматична седница Врховне команде којој је председавао Александар Карађорђевић. Не зна се и да је Словенац Јосип Јерас, професор фискултуре у Ваљевској гимназији, одбио позив аустроугарске војске и прикључио се Комитском одреду војводе Вука, био рањен у борбама на Дрини, прошао са српском војском преко Албаније и између два рата био председник Удружења Словенаца добровољаца учесника Солунског фронта.
(Новости)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
