1. Лудвиг ван Бетовен – биполарни поремећај?
Када је велики композитор преминуо од последица отказивања функција јетре 1827. године, већ деценијама је трајало његово само-лечење алкохолом. Наравно, већина здравствених проблема које је имао данас би били релативно лако решени, укључујући и његов биполарни поремећај.
Бетовенови напади маније су били добро познати у кругу блиских пријатеља, а када су били на свом врхунцу, компоновао је низове дела за редом. Нека од његових најчувенијих, међутим, настала су током периода пада расположења. У тим тренуцима, он је размишљао и о самоубиству, о чему је често писао свом брату у писмима. Почетком 1813. године, прошао је кроз толико тежак период депресије да је потпуно престао да води рачуна о свом изгледу, а када би проводио време у друштву, готово сваки пут би добијао нападе беса. Током тог периода, готово је потпуно престао да компонује.
Фото: Википедија
2. Едвард Мунк – напади панике?
Најпознатији напад панике на свету догодио се у јануара 1892. године у Ослу. Мунк је у свом дневнику забележио ову епизоду:
Прочитајте још
"Једне вечери, шетао сам стазом, град је био са једне стране, а фјорд испред. Осетио сам се уморно и болесно. Зауставио сам се и погледао према фјорду – сунце је залазило, а облаци су добијали боју крви. Осетио сам да крик прожима природу."
Ово искуство је оставило толико дубок утисак на уметника да му се у мислима враћало изнова и изнова, да би на крају било преточено у два уља на платну, два пастела и литографију. Иако није познато да ли је Мунк доживео још паничних напада, ментална обољења су кружила његовом породицом; у тренутку проживљавања "крика", његова сестра је била у менталној институцији због биполарног поремећаја.
3. Микеланђело – аутизам?
Можда сте се запитали како је икада неком пошло за руком да ослика нешто толико велико као што је таваница Сикстинске капеле. Судећи према раду објављеном у часопису Јоурнал оф Медицал Биограпхy 2004. године, Микеланђелова усамљеничка рутина би могла да се припише аутизму.
Према сведочењима његових савременика, сликар је био "преокупиран сопственом реалношћу". Већина мушких чланова његове породице је имала сличне симптоме. Микеланђело је такође веома тешко стварао било какве односе са људима. Све то, у комбинацији са његовим уметничким генијем, навело је истраживаче да верују да би Микеланђело данас био сматран високо функционалном аутистичном особом.
4. Абрахам Линколн – депресија?
Велики Еманципатор водио је своју земљу током једног од најизазовнијих периода, упркос томе што је патио од тешке депресије током већег дела живота. Судећи према Линколновом биографу, у писмима његових блиских пријатеља он је често означен као "најдепресивнија особа коју су икада познавали".
У више ситуација је био толико преплављен меланхонијом да је чак изгубио свест. Његова мајка, као и бројни други чланови породице са очеве стране испољавали су сличне симптоме тешке депресије, што упућује на вероватноћу да је због наследног фактора за Линколна депресија била неизбежна. Линколну се чак приписује поема објављена 1838. године под називом "Солилоквијум самоубице".
Фото: Википедија
5. Чарлс Дикенс - депресија?
У својим раним тридесетим, Дикенс је већ био светски славан аутор. Био је богат и изгледало је као да има све. Али после изузетно тешког детињства, током кога је дане проводио радећи у фабрици док му је отац био у затвору, Дикенс је почео да запада у депресију, сваки пут када би започео рад на новом роману. Депресија је с годинама постајала све гора, а решење из своју кризу нашао је у – разводу од жене, са којом је имао десеторо деце, и животу са осамнаестогодишњом глумицом.
6. Чарлс Дарвин – агорафобија?
Стручњаци и даље дебатују о питању који су тачно проблеми мучили Дарвина, али који год да су били – били су озбиљни. Упркос томе што је провео пет година на истраживачком броду Бигл, Дарвин је већи део свог живота био готово потпуно неспособан за нормално функционисање.
Иако се сам концентрисао на физичке симптоме које је трпео, као што су дрхтање, вртоглавица, хистерични плач, визуелне халуцинације и друго, све то је највероватније било узроковано оштром агорафобијом која га је у потпуности привезала за кревет после његове тридесете године. Дарвинов страх од људи је био толики да је буквално престао да комуницира и са рођеном децом. Контроверзе које су уследиле пошто је објаво своје дело "О пореклу врста" само су погоршале његово и до тада тешко стање. Могуће је да је такође патио и од опсесивно-компулзивног поремећаја и/или хипохондрије. До ове претпоставке се дошло на основу његових прецизних и брижљиво вођених белешки о сваком симптому.
7. Винстон Черчил – биполарни поремећај?
Као и Линколн, Черчил је био моћан вођа који се носио не само са интернационалним раздорима већ и са оним личним, менталним. У својим тридесетим, пожалио се пријатељима да га прогања "црни пас депресије". Седео је у згради Парламента и размишљао о самоубиству.
"Не волим да стојим близу ивице платформе на када се експрес воз приближава станици", рекао је једном свом доктору. "Волим да стојим што даље и да ако је могуће, између мене и воза буде стуб. Не волим да стојим поред брода и гледам доле у воду. Потез који траје делић секунде, могао би да прекине све. Само неколико капи очаја."
Његов "црни пас" пратио га је до краја живота. Док је био у фазама благе маније, функционисао је најбоље, али би расположење могло да му се промени врло брзо. Током периода интензивне маније остајао би будан читаве ноћи пишући, што је резултирало са 43 књиге које је издао, истовремено се активно бавећи политиком.
Фото: Википедија
8. Вацлав Нижински – шизофренија?
Нижински је почетком 20. века био сматран за једног од најбољих балетана. Био је познат по својим интензивним перформансама, невероватним скоковима и способности да игра на врховима прстију, што је било веома ретко код мушких играча тог доба. Када је почео да се бави кореографијом, његов модерни приступ игри готово је изазвао бунт у балетским круговима. До његове 26. године, међутим, симптоми болести су толико узнапредовали да су почели да ометају његов рад. Остатак живота је провео напуштајући и поново се враћајући у душевну болницу, често проводећи читаве недеље без проговорене и једне речи.
9. Курт Гедел – манија гоњења?
Гедел је био бриљантни логичар и математичар, као и савременик и велики пријатељ Алберта Ајнштајна. Ајнштајнова супер интелигенција је чинила да делује помало чудно обичним људима, али он није показивао знаке било какве менталне болести. Гедел, с друге стране, живео је праћен мишљу да неко вреба да га отрује. Био је толико сигуран у ову самообману, а нарочито у познијим годинама живота, да је пристајао да једе искључиво храну коју је скувала његова жена – али тек пошто је она прва проба, како би био сигуран. Када му је жена хоспитализована на шест месеци, Гедел је просто престао да једе и преминуо од глади.
10. Лав Толстој – депресија?
Велики Толстој није показивао очигледне знакове депресије до својих средњих година, али када су симптоми наступили, били су жестоки. Прошао је кроз низ личних промена, преиспитујући буквално све у свом животу. Размишљао је да се одрекне свега што поседује, заветује се на целибат, а константно је преиспитивао и своја религијска уверења (или одсуство истих). У једном тренутку је одлучио да се одустане од писања, говорећи да "уметност није само бескорисна, већ је и штетна". Упркос томе што је потицао из имућне породице, био прослављени писац, отац 13 деце, његови демони су га на крају довели до ивице самоубиства. Ипак, Толстој се извукао из ове кризе поставши оно што би се могло назвати препорођеним хришћанином.
11. Исак Њутн – све?
Један од највећих научника свих времена је и један од генија чију је дијагнозу најтеже поставити, али се историчари слажу да се у његовој глави много тога догађало. Њутн је патио од екстремних падова и узлета расположења, што индукује на биполарни поремећај, комбинован са психотичним тенденцијама. Његова неспособност да се повеже са људима могла би и да га смести негде на скали аутизма. Имао је обичај и да пише писма испуњена сулудим идејама, које неки тумаче као снажан показатељ шизофреније. Било да је патио од једне или комбинације више различитих болести, то га није спречило да се бави науком и постигне револуционарне резултате.
(Национална географија)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
