Шестог априла 1941. године у раним јутарњим часовима звук бомби је пробудио још увек успаване становнике Београда. Снажним ударима ваздухопловних снага, које је чинило преко 450 немачких бомбардера, праћених ловачком авијацијом, наставили су бомбардовање и током наредног дана у три таласа.
Тим нападом, Југославија је увучена у Други светски рат, иако су југословенске владе и пре и после двадесетседмомартовског пуча, свим могућим средствима настојале то да избегну.
Априлски напад на Југославију је, највероватније, био одмазда за 27. март 1941, када је оборена влада и намесништво кнеза Павла Карађорђевића.
Влада Цветковић-Мачек је два дана раније, у настојању да некако одржи земљу ван ратних збивања, а после бројних притисака и условљавања из Берлина, 25. марта 1941. у Бечу, потписала протокол о приступању Тројном пакту. У бројним градовима су уследиле масовне демонстрације као израз подршке пучу, и западним савезницима.
Пучистичка влада Душана Симовића, такође је учинила све како би избегла рат, чак је и признала акт потписан 25. марта у Бечу. Уследио је напад на Југославију 6. априла. Заправо, напад је почео током претходне ноћи на простору Ђердапа. Београдску владу је о часу напада претходно обавестио, сасвим прецизно, наш војни аташе у Берлину пуковник Владимир Ваухник, врхунски обавештајац.
Прочитајте још
Немачка (и њене савезнице Италија, Бугарска и Мађарска) је Краљевину Југославију напала без објаве рата. Колико се зна, у ваздушним нападима на Београд који су започели око 6.30 часова и трајали, у више налета, током два дана, учествовала су 484 немачка ваздухоплова, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона.
6. ловачки пук, Југословенског ваздухопловства је у ваздушној борби успео да обори 13 фашистичких авиона, али су чувари нашег ваздушног простора били немоћни пред надмоћнијим непријатељем. У одбрани града, храбро је погинуло 11 пилота.
Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се рачуна да је било 2.274 погинулих. Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања билоизмеђу 1.500 и 1.700. У Београду је ваздушним нападима уништен огроман проценат стамбеног фонда и инфраструктуре, али и бројни објекти културе, међу којима и национална библиотека. Неке процене наводе да је уништено око 800 зграда и оштећено преко 200о објеката.
Већ у првом, од укупно четири таласа бомбардовања, тог дана, страдала је зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу. Тада је у пожару изгорео фонд библиотеке од око 350.000 књига, укључујући и бројне рукописе и разне старине.Тада је у пожару изгорео фонд библиотеке од око 350.000 књига, укључујући и бројне рукописе и разне старине.
Југословенска војска капитулирала је 17. априла.
(Национална географија)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
