Осумњиченом је притвор продужен због опасности од бекства и да не би утицао на сведоке, потврдила је за Танјуг портпарол Вишег суда у Београду Татјана Матић.


Александар Ј. је након хапшења на саслушању негирао извршење кривичних дела и одбио да одговара на питања тужилаштва.

Фото: Фејсбук принтскрин/Александар Јандриц

 

Наредбом Вишег јавног тужилаштва у Београду њему је забрањено располагање станом у кули Б Београда на води и гаражним местом, затим са два стана на Новом Београду и две гараже, а блокирани су му и банковни рачуни и рачуни са њим повезаних лица.

Овај поступак покренут је по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду након што је од Управе за спречавање прања новца добило податке о несразмери у пријављеним приходима и имовини коју поседује.

У овом тренутку финансијска истрага је и даље у току ради идентификације и одузимања целокупне имовине за коју се утврди да нема доказа о законитом пореклу.

Фото: Профимедија

 

Александар Ј. се сумњичи да је у својству царинског агента са квалификованим електронским сертификатом, запослен у привредном друштву “Qуехенбергер Логистич СРБ” доо Шимановци извршио кривично дело Злоупотреба положаја одговорног лица у периоду од 2019. до септембра 2021. године и кривично дело Прање новца током 2019. и 2020. године.

Сумња се да је он искоришћавањем својих овлашћења царинског агента за компанију “Ц&А МОДА РС” доо Београд сачињавањем и оверавањем царинско-финансијске документације са неистинитом садржином (царинске декларације и ино-фактуре) за робу која је из Кине допремана контејнерским бродом у Ријеку, посредством хрватских аутопревозника транспортовао у Србију.

У поједностављеном поступку декларисања робе искористивши лого “Ц&А МОДА РС” доо Београд састављао лажне царинске декларације на свом приватном лаптопу, у програму за кућно царињење.

Фото: З. Јовановић

 

Коришћењем квалификованог електронског сертификата приступао је информационом систему Управе царина и неистинито приказивао вредност робе и у спорне царинске исправе уносио вредност робе по вишеструко нижим износима од стварних вредности.

На овај начин је, како се сумња, а на основу 65 спорних царинских декларација прибавио противправну имовинску корист од 750.562.946,52 динара.

Тако стечени новац је улагао у куповину заплењених некретнина, иако је знао да потиче из кривичног дела.

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".