Osumnjičenom je pritvor produžen zbog opasnosti od bekstva i da ne bi uticao na svedoke, potvrdila je za Tanjug portparol Višeg suda u Beogradu Tatjana Matić.


Aleksandar J. je nakon hapšenja na saslušanju negirao izvršenje krivičnih dela i odbio da odgovara na pitanja tužilaštva.

Foto: Fejsbuk printskrin/Aleksandar Jandric

 

Naredbom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu njemu je zabranjeno raspolaganje stanom u kuli B Beograda na vodi i garažnim mestom, zatim sa dva stana na Novom Beogradu i dve garaže, a blokirani su mu i bankovni računi i računi sa njim povezanih lica.

Ovaj postupak pokrenut je po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nakon što je od Uprave za sprečavanje pranja novca dobilo podatke o nesrazmeri u prijavljenim prihodima i imovini koju poseduje.

U ovom trenutku finansijska istraga je i dalje u toku radi identifikacije i oduzimanja celokupne imovine za koju se utvrdi da nema dokaza o zakonitom poreklu.

Foto: Profimedija

 

Aleksandar J. se sumnjiči da je u svojstvu carinskog agenta sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, zaposlen u privrednom društvu “Quehenberger Logistič SRB” doo Šimanovci izvršio krivično delo Zloupotreba položaja odgovornog lica u periodu od 2019. do septembra 2021. godine i krivično delo Pranje novca tokom 2019. i 2020. godine.

Sumnja se da je on iskorišćavanjem svojih ovlašćenja carinskog agenta za kompaniju “C&A MODA RS” doo Beograd sačinjavanjem i overavanjem carinsko-finansijske dokumentacije sa neistinitom sadržinom (carinske deklaracije i ino-fakture) za robu koja je iz Kine dopremana kontejnerskim brodom u Rijeku, posredstvom hrvatskih autoprevoznika transportovao u Srbiju.

U pojednostavljenom postupku deklarisanja robe iskoristivši logo “C&A MODA RS” doo Beograd sastavljao lažne carinske deklaracije na svom privatnom laptopu, u programu za kućno carinjenje.

Foto: Z. Jovanović

 

Korišćenjem kvalifikovanog elektronskog sertifikata pristupao je informacionom sistemu Uprave carina i neistinito prikazivao vrednost robe i u sporne carinske isprave unosio vrednost robe po višestruko nižim iznosima od stvarnih vrednosti.

Na ovaj način je, kako se sumnja, a na osnovu 65 spornih carinskih deklaracija pribavio protivpravnu imovinsku korist od 750.562.946,52 dinara.

Tako stečeni novac je ulagao u kupovinu zaplenjenih nekretnina, iako je znao da potiče iz krivičnog dela.

BONUS VIDEO:

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".