Крсна слава је верски обичај који се задржао у српском народу, један је од најважнијих празника који окупља породицу, а који велича одређеног свеца, чувара тог дома. Овај обичај потиче из паганских времена, како би се одржала веза са прецима и пореклом.
Иако се крсне славе празнују током целе године, новембром у Србији почиње период када се највише слави. Са Светом Петком почиње "сезона" у Србији.
Постоји ли прави одговор на питање како се исправно слави слава и који су то обичаји који нас и даље красе?
Славски колач, кувано жито, свећа, тамјан и вино уз икону породичног светитеља неизоставни су елементи празничне структуре кад славимо славу. Међутим, како се обичаји и обреди временом мењају, тако и верници, углавном из незнања, праве грешке током породичних светковина.
Фото: В. Данилов
Уз улогу домаћина у сечењу колача, присуство гостију и храном богата славска трпеза најчешћи је облик прослављања крсне славе. Обичаји о празновању крсне славе постали су основа српског идентитета у односу на остале ентитете на Балкану.
Прочитајте још
Неки обичају су се изгубили у годинама иза нас, али неки су и даље ту:
Припреме за славу
Неколико дана пред славу, у дому почињу припреме, како би се светац заштитник прославио што свечаније. Кућа се распрема и чисти. У кући треба да је свечана атмосфера и ведро расположење.
Свећење водице
Свећење водице обавља парохијски свештеник, а за ову прилику, домаћица припрема једну посуду са водом, букет босиљка, малу свећу, кадионицу са брикетом и тамјаном и списак укућана. Све ово се поставља на сто у соби у којој се налази икона. Добро би било да сви укућани буду присутни кад се свети водица и то је разлог због којег се свештеник раније најављује. Кад се водица освети, сви укућани треба да попију помало, а остатак се користи за прављење славског колача.
Шта све треба припремити за славу?
Најважније је да за славу спремите славски колач, жито, свећу и црно вино. Заблуда је да се за славу подразумева велики ручак. Припремају се ове обавезне четири ствари, а све остало је ствар избора, могућности и жеље.
Дан уочи славе, домаћица куће меси колач од чистог пшеничног брашна, у који се додаје мало богојављенске и освећене водице пред славу. Колач се украшава разним украсима од простог теста (брашно и вода). На централном делу треба да се нађе украс са симболом ИСХС (Исус Христос побеђује).
Фото: Н.Фифић, Н. Скендерија, Ненад Живановић
Славски колач заправо симболише Христа, који је хлеб живота, а вино којим се колач прелива приликом освештавања означава Христову крв, која је текла из његових рана. Одмах након освештавања, укућани узимају по комадић колача, а затим га секу и служе другим гостима уз ручак.
За славу треба купити већу воштану свећу, која се поставља у свећњак и посебно украшава. Пали се на дан славе, пре сечења колача (уколико се обавља у кући). Домаћин се прекрсти, изговори молитву и упали свећу шибицом. Свећа и њен пламен симболизују светлост науке Христове.
Свећа треба да гори целог дана, а гаси се на следећи начин: Домаћин се прексти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кашичицу и излије вино на фитиљ. Свећа ће се полако угасити, а затим је треба однети пред икону или на неко друго свечано место у кући, где треба да стоји до славе наредне године. Може се палити приликом заједничких молитви у кући.
Фото: Ненад Живановић
Уочи славе, домаћица припрема кољиво или панаију, односно славско жито. Жито се спрема од чистог и отребљеног зрна пшенице у чистој води. Затим се цеди и меље, а ради лепшег укуса, додају се млевени ораси и млевени шећер. Славско жито се затим пребацује у лепу, ниску чинијицу, лепо се обликује и украшава такође орасима и шећером. Приликом освештавања колача, носи се и жито - у средину се ставља и пали свећица, жито се такође прелива вином у облику крста, а затим се свећица вади. На њено место можете да ставите неки цвет.
Славска трпеза
Поред набројанога што чини славу: славски колач, славско жито, свећа и вино, по нашем народном обичају домаћин припрема славски ручак који се обавља на дан славе. У неким крајевима се припрема и вечера уочи славе, на коју долазе гости, и то се зове навечерје празника. Негде се слави и други, па чак, и трећи дан славе. Одсуство веронауке условило је да се слава претворила скоро искључиво у славску гозбу, на којој, нити домаћин, нити гости знају о правом смислу и суштини славе, па чак ништа ни о светитељу који се слави. Пошто се то претворило, дакле, у обилну гозбу, сиромашније породице данас нису у стању да финансијски издрже толики трошак. Подвлачимо поново овде, да је слава пре свега духовни догађај и доживљај уз оно што је неопходно за сам обред резања колача, а све остало је ствар воље и могућности сваке породице.
(Србија данас)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
