На други дан Божића, култно се износи Божићна пшеница и ставља на родне воћке. Симболизује живот оживљавање природе и указује на то какви ће усеви бити. Ако буде зелена и бујна и година ће била плодна и берићетна.
У градовима где нема плодних стабала воћки, млада пшеница се може ставити на било које дрво у парку, битно је да се не баци.
- Све око Божића је усмерено ка природи, ка новог вегетационој години, ка новом лету због рађања и плодности, и свако домаћинство које поседује рецимо виноград, шаље домаћина у винограде да се наздравља Божићу. Носе се и делови бадњака и каче за винову лозу да би било гражђа, а виноград родан - рекла је Весна Марјановић, етнолог за РТС.
Фото: Профимедиа
Додаје да се на Бадњи дан, кад се унесе бадњак, он се ставља на огњиште, касније у шпорет да прегори и онда се делови бадњака, носе у штале, а носе се и у винограде, на њиве, да би биле плодне.
Делић бадњака се чува и износи се култно на мали Божић, односно на јулијанску Нову годину која има ритуале везане и за Божић.
Стари записи кажу да су Словени увек поштовали шуме и храст као најсветије дрво с божанским духом. Спаљивање светог храста, бадњака, усред зиме наговештавало је поновно рађање света.
Један од најлепших божићних обичаја је Мирбожење, с тежњом да се одржи мир и прекине завада међу људима, па се при сусрету поздрављамо са "Мир Божији Христос се роди".
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
Прочитајте још
