Меч између Црвене звезде и Војводине у суботу 4. фебруара од 16.00 у Суперлиги имаће посебну симболику, јер ће на њему навијачи и клуб опростити од Синише Михајловића, који је преминуо у децембру 2022. године.
На опроштају за Миху биће његова породица која ће допутовати из Италије, као и његов рођени брат Дражен. Брат легендарног фудбалера, Дражен Михајловић, укључио се путем видео-линка у емисију "Кец на једанаест" на К1 телевизији и открио поједине детаље из живота славног фудбалера за које јавност до сада није знала.
- Судбина је тако хтела да та утакмица буде између његова два тима, Звезде и Војводине. Његова последња опроштајна утакмица била је 2007. године у Новом Саду на стадиону "Карађорђе", а ево сада ова опроштајна утакмица која обележава њега и његов живот биће на "Маракани". Овом приликом бих позвао све оне који су га волели и поштовали, због свега што је учинио у животу, да се достојно и ми у Србији опростимо од њега - рекао је Дражен Михајловић, а онда се осврнуо и на детињство и одрастање са Синишом.
- Ми смо одрасли у једној великој породици која је била средњег сталежа. Имали смо једну собу у којој смо делили један кревет до моје 14. године када сам отишао на школовање у Загреб – рекао је Дражен у емисији "Кец на једанаест", а онда се током присећања детињства и расплакао:
- Извините, много ми је тешко да причам о томе.
Прочитајте још
Иако су му нудили велики новац, одабрао је Војводину
Синиша Михајловић, био је један од најталентованијих фудбалера, али иако је био тражен у европским клубовима, он је на самом почетку каријере одабрао да заигра за Војводину.
- То је све било у његовој глави. Није био као данашњи клинци, када им неко спомене Реал Мадрид или неке велике клубове и понуде им огромну количину пара па они иду за тим. Он се водио тиме да је желео да напредује и да иде корак по корак. Имао је срећу да дође у Војводину, да тада буду шампиони, после му се отворио пут ка Звезди, да буде европски и светски шампион. Сви знамо где и како га је пут водио даље. Никада није тежио ка новцу, а то је све допринос наших родитеља који су нас тако васпитавали. Увек је имао одлучност и истрајност, никада није остављао посао на пола, увек је желео да заврши. Та црта је увек била у њему.
Током рата у Хрватској догодила се једна од најтежих ситуација у којој се легендарни фудбалер нашао. Његов тадашњи најбољи пријатељ дошао је и избацио Драженове и Синишине родитеље из родне куће.
- Потичемо из породице мешовитог брака. Било је доста проблема када је настао рат у нашим крајевима. Породица мајке није подржавала то што је она удата за православца. Никада пре тога нисмо осетили нешто тако, увек смо били Југословени, али онда је нажалост дошло до тих разних подела и у породици, али и међу пријатељима. Најтеже је било нашој мајци која је била на две стране. Наравно, она се одлучила да буде уз своју породицу и да крене за својим синовима и мужем, она је највећи терет осетила. Она је јака жена – казао је Дражен и додао:
- Био је тај најбољи пријатељ. Долазио је код нас кући, спавао код нас, Синиша код њега, дружили се... Био сам присутан тада када је урадио то што неко не би себи никада могао да опрости. Ипак, 1999. године у Загребу дошао је да се види са Синишом и да попричају. Објаснио му је разлоге због чега је све то морао да уради. На крају се испоставило да је добро то што је урадио, јер су мајка и отац одмах након тога напустили нашу родну кућу и дошли су у Нови Сад, односно Београд, тако да им је у неку руку сачувао живот.
Како је Љупко Петровић недавно у емисији "Кец на једанаест" на К1 телевизији испричао, Синиша је био велики играч, али када је дошао у Војводину није био толико физички спреман. Тада га је он „бацио“ на тренинге, а Синиша је био упоран и радан и онда је постао непробојна Звездина карика:
- Све је Љупко био управу. Само својим радом је постигао све то што је постигао. Када је дошао у Војводину био је мршав, никакав што кажу, али Славко Обадов наш прослављени џудиста га је узео у своје руке и направио то што је направио од њега – испричао је Дражен, а онда гледаоцима емисије "Кец на једанаест" открио анегдоту везану за његовог брата и прослављеног тренера: - Тада није било доба карантина. Љупко је са још једним човеком из клуба обилазио сваког играча да провери да ли су у становима. У једном тренутку је дошао до њега и ушао у стан, а Синиша је био са једном девојком. Знао је да Љупко долази и девојку је избацио на терасу, усред зиме. Узео је карте и разбацао по столу, да изгледа као да двоје играју. Љупко га је када је ушао у стан питао зашто сам игра карте, а он му је одговорио да му је досадно и да то често ради. Поверовао му је у причу и отишао. Сутрадан, када се срео са својим пријатељем Мишком Гавриловићем, испричао му је шта је видео и рекао: Мишо, веруј ми, боље да сам му нашао неког у стану него што сам оно видео. Овај мали је скренуо сто посто - испирчао је Дражен.
Вољен у читавој Европи
Иако је био један од најбољих фудбалера Европе, није био свестан своје колико је вољен.
- Није био свестан колико је вољен. Имали смо прилику да нас на дан сахране вози возач амбасаде Србије при Ватикану, један старији господин је рекао мајци и мени у колима да морамо да будемо поносни на сина и брата, јер је мало ко од државника у Италији доживео да се испрати на такав начин. Буквално је свака уличица и раскрсница била затворена. Једни су плакали, други су тапшали, неки су бацали цвеће. Знао сам да је цењен, да је поштован, али толико заиста нисам знао. Хвала свима њима, италијанском народу, граду Риму за све што су учинили за њега у тим последњим данима. То је нешто што је мало ко доживео.
Породица на Маракани
Опроштајна утакмица у част Синише Михајловића одржаће се у суботу на стадиону Црвене звезде, а брат Дражен заједно са својом породицом, али и синовима Синише Михајловића, Душаном и Николасом, присуствоваће овом величанственом догађају.
- Бићу на утакмици заједно са два Синишина сина, Душаном и Николасом. Нажалост Викторија и Вирџинија, Мирослав и супруга Аријана не могу да дођу због неких својих обавеза.
После смрти брата, Дражен је написао писмо у коме се обратио онима којима је Синиша помогао, а нису се удостојили да изјаве саучешће и дођу да га испрате на вечни починак.
- Опет би све исто написао. То је изашло из мене, нешто што ме тиштило. Познајем све те људе, знам колико им је пута помогао у животу, а нису се удостојили да га испрате, али то иде на част њима, а не мени - закључио је Дражен у разговору са Бошком Јаковљевићем и Александром Јефтановић у емисији "Кец на једанаест" на телевизији К1.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
